Reč je o delovanju enzima superoksida dismutaze, već poznatog po antioksidativnom zaštitnom efektu na tkiva u organizmu.
Istraživanje francuskih naučnika, u kojem je učestvovalo 70 ispitanika, pokazalo je da oni koji su dobili kapsule sa ovim enzimom imaju znatno manje simptoma stresa i umora nego ispitanici koji su dobili placebo.
Uzimanje enzima je rezultiralo je znatno boljom koncentracijom, smanjenjem nervoze i poboljšanim kvalitetom sna.
Dinja je jednogodišnja biljka poreklom iz Azije, a pripada porodici Cucurbitaceae ili bundeve.
U Kini je bila poznata već 1.000 godina pre nve ere. U Bibliji se spominje da su Izraelci, kada su napustili Egipat i sa Mojsijem 40 godina lutali pustinjom, žalili za svojom omiljenom hranom, a posebno za dinjom.
Slike iz gradova Herkulanum i Pompeja (79. g.) ukazuju da su i Rimljani poznavali dinju.
Energetska i nutritivna vrijednost
Dinja pripada grupi voća, za koju se preporučuje konzumiranje 2-4 puta dnevno.
Niska energetska vrednost dinje i veliki udeo vode glavne su krakteristike dinje. Plod za konzumaciju mora biti potpuno zreo.
Energetska vrednost dinje iznosi samo 34 kcal na 100 g sveže namirnice.
U 100 grama svjže dinje u proseku ima 91 g vode, 0,1 g masti, 0,8 g belančevina, 7,9 g ugljenihidrata, 8 g šećera i 0,9 g vlakana.
Dinja je veoma bogata vitaminom C (31% od RDA u 100g). Sadrži i druge vitamine i minerale u manjim količinama: tiamin, niacin, vitamin B6, folate, pantotensku kiselinu, željezo, magnezij, bakar, kalij, mangan, fosfor.
