Mnogima je izazov ujutru se izvući iz toplog kreveta dok još vlada mrak i otići na posao.
Međutim, ovo može značajno uticati na vaše zdravlje, što su potvrdili stručnjaci.
“Kada se stalno budite po mraku, od vašeg tela se traži da nadjača neke vrlo stare biološke ritmove. Svetlost je primarni regulator vašeg cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg sata koji pomaže telu da odluči kada da se oseća budno, a kada pospano. Kada se probudite pre izlaska sunca, mozak ne prima taj jutarnji svetlosni signal”, rekla je lekarka Suzanne Wylie za Metro.co.uk.
Bez svetlosti ne dolazi do porasta kortizola koji nas čini budnima, dok opada melatonin koji bi trebao da olakša buđenje. Ovo često dovodi do ošamućenosti i sporijeg kognitivnog procesiranja.
“Izloženost jutarnjoj svetlosti pomaže u regulaciji serotonina koji poboljšava raspoloženje tokom dana i pomaže u pretvaranju u melatonin noću. Kada se ljudi stalno bude u mraku, lošeg su raspoloženja, razdražljivi su i imaju smanjenu motivaciju”, kazala je.
To je delom razlog zašto sezonski afektivni poremećaj (SAD) postaje češći zimi, kada su noći duže. No, čak i ljudi koji nemaju sezonski afektivni poremećaj osećaju se usporeno i imaju poteškoće sa koncentracijom.
Buđenje iz dubokog sna dok je napolju još mrak zapravo može pogoršati kvalitet našeg sna. To može poremetiti cirkadijalni ritam i promeniti oslobađanje hormona poput melatonina.
“Ovaj nivo se obično povećava uveče kako bi se podstakao san, a opada ujutru kako bi nam pomogao da se probudimo, dok produženi periodi mraka mogu poremetiti ove signale, što dovodi do isprekidanog sna”, objasnila je.
Loš san povezan je sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, jer ometa metaboličku regulaciju.
“Određene imunološke ćelije prate dnevne ritmove i aktivnije su u određeno doba dana. Poremećaj sna i neusklađen biološki sat mogu smanjiti efikasnost imunološkog odgovora”, kazala je.
Metabolizam je još jedna stvar na koju utiče buđenje pre zore, jer je povezan sa cirkadijalnim ritmom.
