Učenici dopunske škole na srpskom jeziku u pokrajini Baden Virtemberg učestvovali su na dva konkursa i osvojili više nagrada i pohvala.
Na konkursu “Smešne priče i pesme” koji je raspisao Dečji centar iz Beograda učestvovali su đaci nastavnice Nataše Milenković. Tema konkursa je inspirisala učenike da svoju maštovitost izraze kroz poeziju ili prozu izazivajući smeh kod čitalaca, a sve u školi obradovala je vest da je Jovana Milinković iz Ajslingena osvojila prvo mesto u kategoriji učenika do 4. razreda. U kategoriji učenika 5. razreda Filip Živković iz Zindelfingena je osvojio drugo mesto. U kategoriji učenika od 5. do 8. razreda za poeziju drugo mesto pripalo je Sari Milenković iz Ajslingena.
Jovana Milinković je već drugi put nagrađena u toku ove školske godine, a na ovom konkursu za sastav “Smešna priča”.
– Posebno mi je drago što sam dobijenim nagradama obradovala roditelje koji su ponosni na mene i ovaj uspeh. Nagrade su mi dodatna motivacija da budem još bolja i uspešnija, a mnogo sam srećna što je baš moj rad u Srbiji odabran za najbolji – izjavila je Jovana koja ide u četvrti razred.
Vozi tatu na trening
Sara Milenković pohađa dopunsku nastavu šest godina tokom kojih je osvojila mnogo diploma, priznanja, pohvala i nagrada.
– Iznova se radujem svakoj pohvali ili diplomi. Ovog puta osvojila sam drugo mesto, a nedavno sam pohvaljena i na konkursu “Radovićev venac”. Učestvovala sam na brojnim konkursima, kao što su: “Čitalići”, “Gordana Brajović”, “Mašta i snovi”, “Medijana dečjeg književnog stvaralaštva”, “Dječje carstvo”, “Dani ćirilice”, “Pričala mi baka – Deca pevaju otadžbini”, “Kraljevstvo bijelih rada”, “Moja otadžbina Srbija” itd. Veoma sam ponosna jer svakim učešćem dodatno negujem srpski jezik i ćirilicu daleko od domovine Srbije, koja mi, moram priznati, mnogo nedostaje – kaže Sara.
Filip Živković ističe da je ponosan na sebe i da su njegovi roditelji srećni zbog njegovog uspeha.
– Beskrajno se radujem i zahvaljujem žiriju koji je nagradio moju priču – iskren je Filip.
Njegov sastav je kratak i nosi naslov “Mala i smešna priča”:
“Stigla je jesen. Ljudi se kupaju u bazenu. Kiša ne pada, već Sunce sija. Deca jedu trešnje umesto grožđa. Roditelji idu u školu, a deca na posao. Mame i tate pišu domaći zadatak. Deca rade i spremaju ručak. Moj tata trenira fudbal. Ja ga vozim na trening i u školu. Moja sestra i ja čistimo kuću, a mama i tata se glupiraju kao mala deca. Tako bi ih slatko istukao i za uši vukao. Sve je pošlo natraške. Ne razumem više ništa…”.
Smeh nam svima treba
Nastavnica Nataša navodi da deca vole da se smeju i otuda inspiracija da pišu pesme i priče o neobičnim, čudnim, nesvakidašnjim i nemogućim situacijama, koje izazivaju smeh.
– Smeh nam je svima u ovom teškom periodu zaista potreban a Filip i Jovana su ga izazvali tako što su u svojim delima zamenili uloge sa roditeljima. Maštali su, izmišljali i kroz neobične situacije poslali poruku ne samo čitaocima, već i svojim roditeljima. Učenici su srećni i raduju se diplomama, zahvalnicama, pohvalama i knjigama koje dobiju učestvovanjem na konkursima ili smotrama – ističe Nataša Milenković.
Ona dodaje da će i dalje motivisati učenike da svoje misli i osećanja izraze na njima svojstven način kroz pisanu reč ili likovni izraz.
– Veoma sam zadovoljna dosadašnjim napretkom mojih učenika. Srećna sam kada ugledam osmehe na njihovim licima i radost za vreme nastave. Raduje me to što vole da dolaze na časove i što rado učestvuju u raznim aktivnostima. Uvek su spremni za nove zadatke i izazove, a napredak na taj način ne može izostati. Iz dana u dan su sve bolji, a njihov maternji jezik postaje bogatiji. Posebno sam počastvovana time što su se istakli baš radovi učenika iz dijaspore, jer je to potvrda da smo svi zajedno na pravom putu – ističe Milenkovićeva.
Detinjasti roditelji
Sve je pošlo naglavačke… Danas kada sam se probudila desilo se nešto pomalo čudno. Ustajem, a tate i mame nema! Jao, pa oni su u školi! Morala sam brzo da se spremim i da ih pokupim iz škole. Dok sam vozila prema školi razmišljala sam šta bih mogla danas da im spremim za ručak. Setila sam se, oni vole makarone. To im je omiljeno jelo. Dovezla sam ih iz škole i spremila ručak. Nudle su bile na stolu. Mama je umazala novu haljinu koju sam joj baš juče kupila. Uzviknula sam: “Baš si smotana!” A i tata je pravi nespretnjaković. Polomio je tanjir koji sam skupo platila. “Izvini”, kazao je tata “drugi put ću biti pažljiviji”. “Neću se umazati nikad više”, dodala je uplašena mama.
Posle ručka su otišli u sobu da se igraju. Uzeli su loptu i razbili prozor. Uletela sam u sobu besna i ljuta. Pa zar ne mogu da budu fini kao svi drugi roditelji?! Kuću će okrenuti naopačke. Dobro sam ih izgrdila. Bože, kakvi su ovo roditelji? Ljutito sam dodala: “Dosta je bilo igre, uzmite knjige u ruke i učite, odmah!” Sutra imaju test, na prošlom testu nisu baš sjajne rezultate imali. Ako još jednom dobiju lošu ocenu, moraću ih malo kazniti. Pripretila sam im: “Ukoliko ne dobijete peticu iz srpskog jezika, zabraniću vam mobilne telefone! Celi raspust nećete izaći iz kuće!”
Iskreno se nadam da će rezultati biti bolji. Moraću da razgovaram sa drugaricom i da je pitam da li se i njeni roditelji tako detinjasto ponašaju. Eh, ti roditelji, samo nam muke zadaju!
Osmehom do sreće
Kad vidim nekog da se smeje,
radost mi se u srce ulije.
Kad vidim nekog da je tužan,
dođem, pa mu osmeh na glavu stavim,
jer osmehu je mesto na svakoj glavi.
Kad ne znam šta ću sa sobom
i dosadno mi je,
a neko osmehom sreću deli,
idem da uzmem i ja,
jer osmeh svima pripada.
Osmeh je za svaku glavu,
ozbiljnu i šašavu.
Vesele sve su glave
koje osmeh za sebe nabave.
Pa i moja među njima osmeh ima!
Mašta vodi u saznanja
Na uspehe učenika i njihovih nastavnica ponosna je i Tatjana Popović, koordinator nastave u Baden Virtembergu.
– Nataša Milenković je koleginica koja u svom radu dosta vremena posvećuje darovitoj deci. Njeni učenici su do sada osvajali najviše nagrade na različitim literarnim i likovnim konkursima.
Uspeh učenika koleginica Nataše i Jovane Knežević, kao i uspesi učenika čitavog tima nastavnika pokrajine Baden Virtemberg još jednom potvrđuju ljubav i posvećenost poslu koji obavljamo. Put od ideje do realizacije, od prvog poteza olovke, preko učešća na konkursu i na kraju nagrade je dug. Put mašte i kreativnosti, kojim deca prolaze tokom stvaranja radova, takođe je i put obrazovanja na kojem uče i stiču nova saznanja. Zato je svako učešće na konkursu i svaki rad naših učenika velika radost za svakog nastavnika i mene kao koordinatora dopunske nastave na srpskom jeziku u pokrajini Baden Virtemberg.
Zahvalnost prosvetitelju
Na konkursu “Sveti Sava, princ i prosvetitelj” Narodne biblioteke u Kraljevu učestvovale su Nikolina Dugić i Kristina Bresnopoljac, učenice Jovane Knežević. Tema ih je inspirisala da kroz likovni rad izraze svoj talenat, nadahnute mislima o našem prvom prosvetitelju i učitelju.
Kristina Bresnopoljac je za svoj rad dobila drugu nagradu. Ona je učenica devetog razreda nemačke škole, ali sa svojim mlađim drugarima redovno prisustvuje nastavi srpske dopunske škole, kao i časovima koji se održavaju onlajn. Nastavnica za nju kaže da je željna znanja, veoma aktivna na časovima dopunske nastave i pravi uzor i primer svojim drugarima.
O svom učešću na konkursu Kristina kaže:
– Razlog zbog kojeg sam odlučila da naslikam ikonu Svetog Save jeste moja ljubav prema slikanju i umetnosti. Imamo puno ikona u kući, a svaka me na drugačiji način fascinira, pa mi je ovaj konkurs bio neka vrsta izazova, kao i prilika za novo iskustvo. Sveti Sava je zaštitnik naših škola. Kao prvi prosvetitelj pomogao nam je da budemo otvoreni za sve što nam svet nudi. Zahvaljujući njemu, danas smo svi mudriji i obrazovaniji. Zato mi je bila velika čast da naslikam ovaj rad i na taj način izrazim zahvalnost za sve što nam je Sveti Sava pružio.
Nikolina Dugić, učenica petog razreda iz Štutgarta je dobila pohvalu za svoj rad. Nastavnica za nju kaže da je redovan učenik i da rado učestvuje u svim aktivnostima srpske dopunske škole, a Nikolina dodaje da obradovala i kad je čula za konkurs.
– Pošto sam već naslikala ikonu Svetog Nikole, naše krsne slave, poželela sam da naslikam i Svetog Savu. Veoma sam ponosna i uzbuđena što je baš moj rad pohvaljen i što je moja slika objavljena u novinama. Jako sam srećna – iskrena je Nikolina.
Lični pečat
Nastavnica Jovana Knežević kaže da se učenici veoma raduju svakom vidu potvrde i pohvale za ono što rade, a posebno ih raduje kada ugledaju ponos na licima svojih roditelja.
– Trudiću se da i dalje motivišem svoje učenike da svoje misli i osećanja izraze kroz pisanu reč ili likovni izraz. Veoma sam zadovoljna njihovim napretkom. Posebno me raduje interesovanje koje pokazuju za učešće u raznim vannastavnim aktivnostima, u kojima svaki učenik ličnim pečatom može dokazati da je najveće bogatstvo ono koje čovek ima u svom umu i srcu, a koje niko ne može da oduzme.
Na srpskom su emocije lepše
U Literarnom delu konkursa “Sveti Sava, princ i prosvetitelj” Mia Paležević iz Štutgarta je osvojila prvu nagradu. Iako ima svega 11 godina, njeni radovi su konkurencija i starijim učenicima.
– Mia je mirna, tiha devojčica. Veoma je vredna i odgovorna. Često sve što vidi oko sebe prenese na papir na emotivan, iskren i jedinstven način kako na maternjem tako i na nemačkom jeziku. Kada to čini srpskom u sve priče je ljubav prema domovini i svemu što je podseća na njen narod – kaže Tatjana Popović, Miina nastavnica.
I dok i dalje vredno piše, Mia objašnjava koliko ju je ova nagrada obradovala:
– Volim da čitam pesme, ali više volim da pišem priče. Iznenađena sam i srećna zbog osvojene nagrade, posebno zato što moji drugari u nemačkoj školi ne znaju ko je bio Sveti Sava. Ali sada, kada im se budem pohvalila, biće mi veoma drago da i oni čuju o njemu i koja je dobra činio.
Mii je majka Maja najveća podrška.
– Kao pravoslavnim hrišćanima, iako živimo daleko od domovine, veoma nam je važno da negujemo prave vrednosti, učimo decu našoj istoriji, a bitnu ulogu u tome ima dopunska škola. Meni nagrada ne znači puno, ali se svakoj nagradi veoma obraduju Miine bake, deke i tetke koji žive u Srbiji. Trud koji deca ulažu meni vredi mnogo više. Drago mi je da se naša deca u dijaspori bave tim temama, da su u tom smislu kreativna. Hvali Miu i učiteljica u nemačkoj školi da lepo piše, ali kada ona uspe da se izrazi na srpskom jeziku, to je za mene najveća nagrada – kaže Maja Paležević.
Pesme voli da piše Damjan Šljuka, učenik 3. razreda dopunske nastave u Štutgartu. On je dobio pohvalu za svoj literarni rad. Damjan, dečak čistog srca, baš kao i njegove pesme, najradije voli da stihove koje napiše prvo podeli sa članovima svoje porodice.
– Damjan zna da uvek rado slušamo njegove stihove koje često piše uz neke svoje šale, kojima se tada svi zajedno smejemo. Podržavamo ga i bodrimo je kroz pesmu deca mogu najlakše da savladaju jezik. Dok su naša deca bila mala, mi smo im izmišljali pesmice. Dok im je tata svirao na gitari, uz igru smo negovali smisao za slaganje stihova – kaže Damjanova mama Dragana.
