Ukoliko demokrata Džozef Bajden, koji je već proglasio pobedu na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, uđe u Belu kuću, ne samo da će doći do promena u pregovorima o Kosovu i Metohiji, već će voditi i tvrđu politiku prema Bosni i Hercegovini, koja ne ide u prilog Srbiji i Srpskoj – tumači za “Vesti” politički analitičar Branko Radun.
On ukazuje da još nije sve gotovo iako Bajdena i mediji proglašavaju predsednikom i pritiskom na javnost mu povećavaju izglede za Belu kuću, dok su Trampove šanse u tim okolnostima male, ali ne i nemoguće.
Ako Tramp izgubi na sudu i kod elektora, Radun smatra da je neminovna promena odnosa SAD prema Balkanu.
– Ni Tramp nije izlazio iz zvaničnog okvira SAD o kosovskoj nezavisnosti, ali je uvažavao srpske stavove. Pokušavao je da izbalansira rešenje problema Beograda i Prištine i dovede do mirovnog sporazuma. Hteo je da poentira na izborima, ali i da pokaže svetu da se može rešiti višedecenijski problem, tako da Srbija ne prizna Kosovo – kaže naš sagovornik.
On ocenjuje da će kod Bajdena biti izbalansiranog pristupa, ali takvog da se traži da Srbija prizna Kosovo.
– Bajden je na čelu lobija iza kojeg su albanski i muslimanski interesi, o čemu su govorile njegove izjave o Srbiji. Neće on ići na novi sukob, ali će biti pojačan pritisak na Srbiju da popusti i kod članstva Kosova u UN i kod slabljenja Republike Srpske. Politiku SAD će vratiti ka unitarizaciji BiH, što će automatski značiti smanjenje ovlašćenja RS. Sve to će se neminovno odraziti na problem Kosova, jer iako nova administracija neće biti mnogo različita od Trampove u zvaničnim stavovima požurivaće stvari u toleranciji secesije Kosova – kaže Radun, dodajući da Albanci nisu Trampu bili omiljeni kao što su Bajdenu.
Da još nije jasno ko je američki pobednik smatra i politički analitičar Dragomir Anđelković. Kako kaže, Tramp pravno ima pravo da osporava rezultate u više država SAD.
– Ako Bajden bude predsednik, Nemačka će postati ključni igrač u regionu, a SAD će je podržavati. Kada je reč o Kosovu, Berlin će nastaviti da odbija promenu granica i insistirati na nezavisnosti, kao i na centralizaciji BiH – ocenjuje Anđelković. On misli da bi Tramp bio bolje rešenje, jer bi s njim možda moglo da bude kompenzovanja oko položaja Srpske, ako ništa drugo bar povratka na izvorni Dejtonski sporazum.
Već viđeno
Branko Radun kaže da će Bajden, ako uđe u Belu kuću, sprovoditi poznatu politiku podrške demokrata BiH i Albancima na Kosovu.
– Bajden će ponovo ići ka NATO savezu, a sve to Trampa nije zanimalo – ukazuje Radun, koji smatra da će SAD sa Bajdenom ići ka savezu sa EU oko kosovskog pitanja, a moguće je i da rešenje tog problema prepustiti Briselu i Berlinu.
Povratak bliskosti sa EU
Napredak u dijalogu Beograda i Prištine sa Bajdenom kao predsednikom očekuje Vladimir Bilčik, izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu, koji veruje da će SAD “na rečima i delu” pokazati predvidljiviju i jaču saradnju sa EU u međunarodnim odnosima, uključujući pitanje Kosova.
– Mislim da možemo napraviti značajan napredak u dijalogu ako Brisel i Vašington govore istim glasom o Zapadnom Balkanu – kazao je Bilčik, koji administraciju na čelu sa Bajednom vidi kao “obećavajući signal”.
Reterirao posle 2000. godine
Džozef Bajden je decenijama u politici, a poznat je kao istaknuti demokrata i senator, ali i političar čije su izjave jasno govorile da nije naklonjen Srbiji. Kao najupečatljivija je ostala ona o njegovom otvorenom zagovaranju NATO intervencije na Kosovu krajem devedesetih. Srbiju je u skorije vreme posetio dva puta kao potpredsednik SAD, i to tokom mandata Baraka Obame. Tada su u Beogradu njegovi nastupi bili mnogo pomirljiviji. Prilikom prvog dolaska 2009. je rekao da Amerika neće tražiti od Srbije da prizna Kosovo, kao i da priznanje nije preduslov za podršku SAD nameri Srbije da bude članica EU. Pri drugom dolasku u Srbiju 2016. Bajden je izjavio saučešće svima koji su izgubili voljene tokom NATO bombardovanja. On je pohvalio Aleksandra Vučića, kao tadašnjeg premijera za “širenje pomirenja u regionu” i najavio pomoć SAD srpskim reformama kako bi se uspostavio još veći ekonomski rast.
