U tekstu za zagrebački "Jutarnji list" Žižek piše da se "uživanje toleriše, čak i podstiče, no pod uslovom da je zdravo i da ne preti našoj psihičkoj ili biološkoj stabilnosti: čokolada, da, no bez masnoća; kola, da, ali dijetalna; kafa, da, ali bez kofeina; pivo, može, ali bez alkohola; majonez, da, ali bez holesterola; seks da, ali siguran…".
U poslednjih desetak godina kada je nastao "kulturalni kapitalizam", kupujemo "organsku hranu", ali ne kao proizvod, nego kao "iskustvo ‘zdravog, ekološkog stila žvota’ ".
U stvari, "kupujemo sve manje proizvoda (stvari) koje želimo da imamo, a sve više životnih iskustava – iskustava seksa, ishrane, komunikacije, kulture, sudelovanje u stilu života. Kupujemo formu ugimanstičkim salama, duhovno prosvećenje upisujući tečajevetranscendentalne meditacije i svoju javnu personu idući u restorane u koje zalaze ljudi s kojima želimo biti povezani", piše u članku.
I "antikonzumeristička ekologija" je slučaj kupovanja autentičnog iskustva, piše Žižek jer "skloni smo da se ludački opsesivno uključimo u razne aktivnosti, da recikliramo stari papir, kupujemo organsku hranu, bilo šta, samo da bismo bili sigurni da nešto radimo, da dajemo svoj doprinos – poput fudbalskog navijača koji viče i skače pred svojim TV-om, kao da će to nekako uticati na ishod utakmice".
"Ne kupujemo li organsku hranu iz istog razloga? Ko zaista veruje da su polutrule i skupe organske jabuke zaista zdravije? Stvar je u tome da, kupujući ih, ne samo da konzumiramo proizvod, nego i pokazujemo svoje brižno lice i globalnu svest, te sudelujemo u velikom kolektivnom projektu", piše Žižek.
"Ne kupujemo prozvode zbog korisnosti ili kao statusne simbole. Kupujemo ih da dobijemo iskustvo koje nam pružaju, konzumiramo ih da bi nam život bio ugodniji i smisleniji".
Ali, "kako to onda da u našoj eri produhovljenog hedonizma, kada je cilj života jasno definisan kao sreća, eksplodiraju teskoba i depresija?", pita Žiežek na kraju članka u Jutarnjem listu.
