Ukrajina drma Istok i Zapad (1): Crna rabota Bele kuće

0

Direktan razgovor u Minsku: Vladimir Putin, Ketrin Ešton, Aleksandar Lukašenko i Petro Porošenko
 

Vojno-politički konflikt koji zbog Ukrajine danas potresa ceo svet izgleda beznadežno. Izlaz je moguć jedino ako se ulože izuzetni diplomatski napori i povuku nestandardni potezi – kažu analitičari. Zato su oči celog sveta bile uprte u Minsk, gde su se nedavno sastali lideri Rusije, Belorusije, Kazahstana, Ukrajine i predstavnici EU.
 

Humanitarna invazija

Zapad i Kijev uporno optužuju Rusiju da sprema vojnu invaziju. Čak su u isporuku ruske humanitarne pomoći istočnim regionima Ukrajine, gde vlada humanitarna katastrofa, nazvali "ruskom humanitarnom invazijom". Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin kazao je da mnoge članove Saveta bezbednosti više zabrinjava to što je ruski konvoj prešao ukrajinsku granicu i isporučio pomoć Lugansku nego sama humanitarna katastrofa u zemlji.

– Ovde se rešava sudbina sveta i Evrope – rekao je ukrajinski predsednik Petro Porošenko uoči sastanka u Minsku. Međutim, nada da će taj susret staviti tačku na rat u Ukrajini bila je preterana, jer je umesto dogovora o miru naznačen tek put ka njemu uz obnavljanje delatnosti Kontakt grupe Ukrajina – Rusija – Oebs.

Čelnici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Petro Porošenko pružili su jedan drugom ruku i proveli nasamo za pregovaračkim stolom oko dva sata. I to je nešto, ali nedovoljno za rešenje krize.

I Moskva, i Kijev, i Zapad su uzdržani u optimizmu iščekujući početak pregovora o sudbini Donbasa, ali i o rešavanju pitanja tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu.
U međuvremenu na jugoistoku Ukrajine i dalje besni rat, veštački isprovociran, podsticavan i raspirivan sa Zapada.

– Nisu Rusija i njen predsednik doprineli eskalaciji sukoba u Ukrajini, već Zapad predvođen EU i SAD – ocenio je još proletos češki predsednik Vaclav Klaus. Da akcije Vašingtona vode svet ka velikom ratu zaključio je i američki novinar Vilijam Pfaf. On je na svom blogu napisao kako je Bela kuća uspela da ubedi javnost u SAD i natovsku Evropu "da su svi ovi događaji bili posledica agresivne, ekspazivne strategije Rusije na Ukrajinu, a ne nesposobni pokušaji SAD da uključe Ukrajinu u sastav NATO i EU, kako bi podrivali politički autoritet predsednika Putina".
 

Donjeck u ruševinama
 

Ruski predsednik, naravno, nema dileme da je Amerika kreator događaja u Ukrajini. Prethodna vlast u Kijevu, ocenio je Putin, pokušavala je tome da se suprotstavi, ali je Zapad imao drugačiji plan koji je uključivao vojni scenario, neustavno oružano preuzimanje vlasti.

Ukrajinska kriza započela je u novembru prošle godine u glavnom gradu Kijevu, da bi se potom proširila i na druge gradove, nakon što je vlada predsednika Viktora Janukoviča odbila da potpiše sporazum o evrointegraciji i okrenula se Rusiji. Proevropski Ukrajinci izašli su na ulice tražeći ostavku Janukoviča i prevremene izbore.
 

Zločin u Odesi

Jedan od najstravičnijih zločina u Ukrajini je onaj počinjen 2. maja u Odesi, kada su u Domu sindikata pripadnici radikalnih pokreta na čelu sa Desnim sektorom ubili, spalili i ranili više od stotinu ljudi. O tome više niko ne piše i ne priča što neki analitičari tumače kao poziv ukrajinskim neonacistima da nastave sa terorom.

Protesti su se širili po celoj zemlji, ali je njihov centar postao kijevski Majdan, gde su tri meseca održavane antivladine demonstracije. U početku nije bilo krvoprolića, ali su pokušaji vladinih snaga bezbednosti da razbiju demonstracije dovele do prvih žrtava i stotina ranjenih. Tenzije su rasle, broj stradalih se povećavao, Janukovič je pobegao u Rusiju odakle je sporazumom od 21. februara praktično prihvatio sve uslove Zapada i opozicije.

 

Nakon što je svrgnut sa vlasti, vlast u Kijevu su preuzele zapadne marionete. Raspad Ukrajine je time započeo. Uznemireni Krim je ubrzo, već u martu, prisajedinjen Rusiji, a novi centar antivladinih snaga postao je Donbas. Proruske pristalice sa jugoistoka zemlje tražile su autonomiju, Donbas je ključao…
Posle zauzimanja administracije i proglašavanja narodnih republika u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, i prethodnog formiranja narodne vojske, postalo je jasno da raspad Ukrajine ulazi u novu, oružanu etapu.

Privremena ukrajinska vlada ušla je u rat protiv svojih građana koji su joj posle krvavog puča i višenedljenog terora otkazali poslušnost. Njihova jedina krivica bila je to što im je ruski maternji jezik i što su odbili da budu na silu odvojeni od matice. Privremena vlada u Kijevu u aprilu je započela žestoku kaznenu operaciju protiv snaga samoodbrane Donbasa. Vladine trupe, pomognute neonacističkim organizacijama, kao što je Desni sektor, započele su ofanzivu, koristeći teško naoružanje i granatirajući gradove sa zemlje i iz vazduha.

Osnovni uzrok krize u Ukrajini su fašisti, tajkuni i zapadna ekspanzija, ocenio je britanski Gardijan i podsetio da Zapad još od devedesetih godina prošlog veka pokušava da liniju razdora u Ukrajini iskoristi za slabljenje ruskog uticaja i Ukrajinu uvuče u NATO. Rat u Gruziji 2008. i (ne)očekivana intervencija Rusije omeo je plan da se NATO proširi na istok, što Zapad Rusiji nikada nije oprostio.

 

Sutra – Ukrajina drma Istok i Zapad (2): Putin zna šta radi

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here