Ćirilov, kako navodi JDP, "modernista u stalnom ratu s konvencijama i jedna od najvećih ličnosti srpske, jugoslovenske i evropske kulture", rođen je 1931. u Kikindi, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955. godine.
Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1955, najpre kao asistent režije, dramaturg, pa umetnički direktor, a od 1985. bio je upravnik JDP. Bio je umetnički direktor-selektor Bitefa od osnivanja 1967, kada je postao i dramaturg Ateljea 212 (do 1985).
Kao selektor Bitefa proputovao je mnoge zemlje, bio izuzetan poznavalac svetskog teatra i u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje, od kojih su mnogi svoju svetsku slavu upravo počeli da stiču u Beogradu.
Tokom 14 upravničkih sezona u JDP-u, negovao je domaće dramsko stvaralaštvo i postavio na njegov repertoar velika svetska dela, naročito ona koja su do tada bila nepoznata beogradskoj sceni, dodaje se.
Bavio se i pozorišnom esejistikom i kritikom. Pisao je za Student, Politiku (od 1956), Blic (od 1999), NIN, Ludus, Delo i mnoge druge časopise i listove. U novinama je pokretao svoje rubrike (Pozorištarije, Reč nedelje, Moji savremenici, Dnevnici).
Bavio se i leksikografskim radom i sastavio je nekoliko rečnika. Objavio je roman "Neko vreme u Salcburgu" (1980), dve zbirke poezije ("Putovanje po gramatici" i "Uzaludna putovanja") i nekoliko filmskih scenarija.
Ćirilov je takođe preveo mnoga dela dramske književnosti koja su potom izvedena na sceni.
Dobio je dve Sterijine nagrade, za kritiku i za životno delo, Oktobarsku nagradu grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, nagradu "Joakim Vujić" za doprinos srpskom pozorištu, a Francuska ga je odlikovala ordenom Viteza umetnosti i književnosti.
Dve sezone bio je i selektor međunarodnog festivala u Nansiju, član žirija za Veliku evropsku nagradu za pozorište i član uprave Mitelfesta u Čividaleu, Italija.
Mesto i datum komemoracije i sahrane Jovana Ćirilova biće naknadno objavljeni.
