Popularnost suplemenata nezaustavljivo raste – prema podacima BBC-ja, više od 74 odsto Amerikanaca i čak dve trećine Britanaca poseže za tabletama u nadi da će poboljšati svoje zdravlje.
Međutim, ključno je znati šta i u kojoj količini unosite u organizam, jer posledice mogu biti ozbiljne, kao u slučaju Amerikanke kojoj je ove godine pretilo otkazivanje jetre zbog prekomernog uzimanja tableta kurkume.
Neurolog dr Bajbing Čen, na TikToku poznat kao dr Bing, upozorio je na opasnosti uzimanja prevelikih doza tri popularna suplementa. Stručnjak je detaljno objasnio šta može da se dogodi ako se zanemare preporučene doze, a neki od najozbiljnijih simptoma pogađaju mozak i nervni sistem.
Vitamin D
Prvi na listi je vitamin D, koji pomaže u regulaciji kalcijuma i fosfata u telu – ključnih za zdravlje kostiju, zuba i mišića. Britanska vlada čak savetuje svima uzimanje dodataka vitamina D tokom jeseni i zime. Problem, međutim, nastaje kod predoziranja.
Preporučena dnevna doza za decu stariju od godinu dana i odrasle iznosi 10 mikrograma (mcg), dok bebama do godinu dana treba između 8,5 i 10 mikrograma.
Dr Bing upozorava:
“Uzimanje previsokih doza vitamina D može izazvati nakupljanje kalcijuma u krvi, što može uticati na mozak i dovesti do stanja poput zbunjenosti, umora, depresije, a ponekad čak i psihoze.”
Dodao je i važnu napomenu:
“Dakle, iako su ovi vitamini i minerali ključni za funkcionisanje našeg tela, umerenost je presudna – kao i u gotovo svemu u životu. Više nije uvek bolje.”
Prema klinici Mejo (Mayo Clinic), nakupljanje kalcijuma u krvi, poznato kao hiperkalcemija, može izazvati neprijatne simptome poput stomačnih tegoba, povraćanja, slabosti, učestalog mokrenja, bolova u kostima i problema sa bubrezima, uključujući stvaranje kamenaca.
Vitamin A
Drugi suplement na koji treba obratiti pažnju je vitamin A, poznat i kao retinol. On je važan za pravilan rad imunog sistema, vid pri slabom osvetljenju, kao i za zdravlje kože i sluzokože.
Prema britanskom NHS-u, preporučeni dnevni unos za odrasle muškarce (od 19 do 64 godine) iznosi 700 mikrograma (µg), a za žene 600 mikrograma.
“Vitamin A je rastvorljiv u mastima, što znači da se skladišti u jetri i može da se akumulira tokom vremena”, objasnio je dr Bing.
“Prekomeran unos može dovesti do stanja koje se zove pseudotumor cerebri – povećanog pritiska u mozgu koji oponaša tumor na mozgu, izazivajući glavobolje, zamagljen vid, pa čak i trajni gubitak vida.”
Uz to, dugotrajno uzimanje više od 1,5 mg (1.500 µg) vitamina A dnevno može oslabiti kosti i povećati rizik od preloma u starijem životnom dobu.
Cink
Na kraju, dr Bing je objasnio da prekomeran unos cinka može ometati apsorpciju bakra u organizmu. Cink je inače neophodan za stvaranje novih ćelija i enzima, obradu hranljivih materija iz hrane i zarastanje rana.
“Može se naći u multivitaminima, pastilama, pa čak i u nekim lekovima protiv prehlade koji se izdaju bez recepta”, rekao je lekar.
“Cink je neophodan našem telu i prisutan je u brojnim namirnicama. Problem nastaje kada ljudi mesecima svakodnevno uzimaju suplemente – tada lako mogu da pređu bezbednu granicu”, dodao je.
“Bakar je ključan za nervni sistem, a nizak nivo bakra može izazvati stanje poznato kao mijeloneuropatija, odnosno oštećenje kičmene moždine i perifernih nerava, što dovodi do utrnulosti, trnjenja i problema sa hodanjem.”
Dr Bing je zaključio:
“Video sam više slučajeva u kojima su ljudi dolazili sa progresivnom slabošću i gubitkom osećaja upravo zbog nedostatka bakra, izazvanog dugotrajnom prekomernom upotrebom cinka.”
Previše cinka može dovesti i do anemije i slabljenja kostiju. Preporučena dnevna doza za muškarce iznosi 9,5 mg, a za žene 7 mg.
Pre upotrebe suplemenata savetuje se konsultacija sa lekarom.
