Varirajući krvni pritisak povećava rizik od moždanog udara

Krvni pritisak bi po pravilu trebao da bude stabilan, međutim to nije uvek slučaj. Kod velikog broja ljudi prisutan je varijabilni ili varirajući krvni pritisak. Kod ovakvog pritiska dolazi do čestih promena, od vrlo visokog do veoma niskog, što može da dovede do niza komplikacija.

Normalno je da krvni pritisak tokom dana lagano varira, ali krvni pritisak koji varira od jedne krajnosti do druge treba svakodnevno pratiti, naročito pre uzimanja terapije.

Smatra se da je varijabilni krvni pritisak mnogo opasniji od visokog krvnog pritiska.

Britanski stručnjaci su tokom svog istraživanja pregledali 8.000 osoba koje su pretrpele srčani udar. Ustanovili su da su pacijenti koji su stalno imali promenjiv krvni pritisak šest puta skloniji moždanom udaru nego ispitanici sa konstatno povišenim pritiskom.

“Obično se ignorišu povremeni skokovi pritiska kao neka vrsta slučajnosti, što je pogrešno, oni su zapravo informativni. Osobe koje uglavnom nisu lečene od hipertenzije mogu biti izložene većem riziku od moždanog udara”, objasnio je doktor Piter Rotvel iz bolnice “John Radcliffe” u Oksfordu.

Rotvelov tim je sproveo druge dve studije u kojima je zaključeno da lekovi koji su smanjuju povremene skokove u krvnom pritisku najbolje sprečavaju moždani udar.

Prema britanskim naučnicima, broj osoba koje se leče od visokog pritiska bi mogao da se udvostruči ako se ne radi na preventivi.

Uzroci promena arterijskog pritiska

Stres, fizički napor, strah, uzbuđenje, kao i nagla promena vremena mogu da dovedu do promene arterijskog pritiska.

Simptomi koji ukazuju na pad krvnog pritiska najčeće su: slabost, gušenje, preznojavanje, malaksalost, nesvestica, dok su bol iza grudne kosti, glavobolja, mučnina i povraćanje, znak da je došlo do njegovog porasta.

Nagla promena temperature vazduha dovodi do širenja krvnih sudova i smanjene koncentracije kiseonika. Posledica ovoga su česte varijacije krvnog pritiska, koje mogu da dovedu do infarkta srca i moždanog udara.

Ako pritisak oscilira od 15 do 20 milimetara živinog stuba nema razloga za zabrinutost. Međutim, ukoliko on prelazi 139/89mmXg, to znači da je van granica normale. Ukoliko krvni pritisak često “preskače” ove vrednosti to ukazuje na hipertenziju koja zahteva terapiju lekovima.

Oscilacije pritiska može da bude veoma opasna za osobe koje su već imale moždani ili srčani udar. Nagli porast gornjeg pritiska povećava rizik od ponovnog infarkta, dok skok donjeg može da izazove šlog. Osobe koje imaju hipertenziju treba posebno da obrate pažnju.

Normalizacija krvnog pritiska

Za normalizaciju krvnog pritiska potrebno je, pored terapije, imati u vidu stil života koji osoba vodi. Nekih starih navika se treba rešiti i uvesti nove. Pušenje šteti arterijama, izaziva visok krvni pritisak i ima generalno loš uticaj na zdravlje, tako da se te navike treba rešiti.

Promena načina ishrane je takođe važna, konzumirajte više voća, povrća i integralnih žitarica, a smanjite ili potpuno eliminišite dodatne šećere i prerađenu hranu.

Redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta, kao što je hodanje, je od velikog značaja za kardiovaskularni sistem. Ova aktivnost se preporučuje najmanje 5 puta nedeljno, po 30 minuta dnevno.

Pronađite zdrave načine da se oslobodite stresa: Meditacija, vežbe dubokog disanja ali i tehnike za upravljanje stresom mogu vam pomoći da izbegnete porast krvnog pritiska.

Smanjite unos soli, jer prekomerno slana hrana može da izazove nagli porast krvnog pritiska. Kofein takođe treba svesti na minimum, jer on može dovesti do privremenog porasta krvnog pritiska, ali i do pogoršanja anksioznosti.