Pixabay.com
Foto: Ilustracija

Zamene za meso, poput biljnih sireva, kobasica od tofua, veganskih burgera i drugih proizvoda našli su se na udaru naučnika koji, na osnovu najnovijeg istraživanja, tvrde da takvi proizvodi mogu predstavljati zdravstveni rizik.

U Australiji, gde je sprovedeno istraživanje, broj ljudi koji se hrane ovim alternativnim namirnicama sve je veći. Procenjuje se da tamo 2,5 miliona ljudi radije bira zamene za meso, zbog čega i proizvođači udovoljavaju željama kupaca, pa je ponuda ovih proizvoda utrostručena u poslednjih 10 godina.

Institut za globalno zdravlje Džordžis iz Melburna, na osnovu analize 560 proizvoda koji se prodaju kao alternativa mesu, tvrdi da mnogi od njih sadrže prevelike količine soli, masti i šećera. Studija je otkrila da su neki popularni proizvodi, kao slanina bez mesa, prepuni soli. U 100 grama pronađeno je dva grama soli, što je trećina ukupnog preporučenog dnevnog unosa. Parče veganske pite – tri grama soli, a popularni falafel bio je prepun pojačivača ukusa, natrijuma i šećera!

Stručnjaci su zabrinuti jer, kako kažu, ovu hranu često prati marketing da je reč o zdravijim biljnim namirnicama.

– Mnogi od ovih proizvoda su primamljivi zbog marketinga. Kada kažemo da je nešto biljno, za mnoge to podrazumeva i zdravije, ali ne obraćamo pažnju na deklaracije gde jasno piše šta se još dodaje u takve proizvode. Proizvođači dodaju so iz više razloga, ali glavni je taj što žele da kupcu ponude bolji ukus – kaže Keli En Džoli, izvršna direktorka Fondacije za zdravlje srca, koja će uskoro pokrenuti novu studiju na ovu temu.

Istraživanje je, međutim, utvrdilo da među ovim proizvodima ima i zdravijih opcija, zbog čega stručnjaci pozivaju građane koji žele da izbegavaju meso obraćaju pažnju na sastav proizvoda.

Ova studija baca senku na vegetarijanski način ishrane. Jer, zbog savremenog života pobornici ovog pokreta često konzumiraju brzu hranu koja, takođe, može biti nezdrava kao i konvencionalna. Istraživači podsećaju da prekomerna upotreba crvenog mesa nosi veći rizik od nekih karcinoma i srčanih bolesti. Ali naučnicima se zamera što nisu dali odgovor šta je zdravije – slanina bez mesa ili prava slanina.

Veganski vrtić u Frankfurtu

Mlečna industrija beleži gubitke zbog uticaja biljnih alternativa na profit, zaključak je poslednje konferencije o mlekarstvu u Glazgovu. Očekuje se da će biljna mleka za manje od 10 godina potpuno nadmašiti proizvode od kravljih.

U Frankfurtu je već otvoren prvi veganski vrtić, većina škola u Britaniji praktikuje takozvani zeleni ponedeljak, kada je na meniju isključivo biljna hrana. Bar jednu vegansku opciju nude 1.800 škola u Njujorku. Amazonova poslovnica u Britaniji objavila je da je njihova „onlajn“ veganska trgovina za godinu dana povećala prodaju za 100 odsto, a da su pekarski proizvodi imali najveći rast.

Sve manja potrošnja mesa u svetu

Broj onih koji se ne hrane namirnicama životinjskog porekla iz godine u godinu raste. Prehrambena industrija tehnološki prati ovakve potrebe (uzgoj mesa u laboratoriji, belančevine na biljnoj bazi…). Globalna statistika pokazuje da u 2017. godini oko 70 odsto svetske populacije aktivno smanjuje potrošnju mesa i da je lansiranje novih veganskih proizvoda, od 2010. godine, povećano za 250 odsto.

Britanski „Eurostar“ navodi da će uskoro u toj zemlji potražnja za belančevinama na biljnoj bazi nadmašiti potražnju za klasičnim mesom. U Velikoj Britaniji broj vegana povećao se u poslednjoj deceniji za 360 odsto, a svaki 12. roditelj odgaja decu vegane.

Osim Britanije značajan pad potrošnje mesa beleže i Nemačka i Novi Zeland gde se po stanovniku jede 20 kilograma manje nego pre 10 godina. Slično je i u Kini gde 39 odsto stanovnika aktivno smanjuje potrošnju, dok polovina Kanađana već konzumira alternative mesu. Američko tržište je specifično po tome što se 43 miliona potrošača izjasnilo da nisu ni vegani ni vegetarijanci, ali kupuju neke biljne proizvode zbog zdravije ishrane, najčešće sojino i bademovo mleko, tofu i veganske burgere.

Holandska kompanija za istraživanje tržišta Inova market insajt utvrdila je da je između 2013. i 2017. godine potražnja za proizvodima biljnog porekla u svetu porasla za 62 odsto. Čak i Brazil, koji ima jednu od najvećih mesnih industrija, trenutno peto najveće tržište zdrave hrane, a trećina stanovništva se već deklariše kao vegeterijanci. Holandija želi da u sledećih pet do 10 godina postane lider zdrave i održive hrane. A koliko je ovaj način ishrane uzeo maha pokazuje podatak da je globalni servis za dostavu hrane Uber its prošle godine vegansku hranu proglasio vrhunskim trendom.