Paradajz koji pamtimo iz djetinjstva, bio je toliko drugačiji da često pomislimo da je to neka druga vrsta povrća od onog koje je danas u supermarketima. Sve teže je naći povrće koje nema “plastičan”, “vodenast” ukus, ili bilo kakav ukus.
U supermarketima najčešće su oni čiji ukus se može nazvati bezličnim.
Zašto je to zapravo tako?
Jedno istraživanje daje odgovor na to pitanje i pokazuje kako u 93 odsto modernog paradajza nedostaje verzija gena koja im daje njihov poseban ukus. Uprkos tome što mislimo da je krivac genetska modifikacija, zapravo uzročnik leži u uzgajivačima, tj. njihovom pokušaju da izvuku najviše iz paradajza.
Tokom vremena geni koji pojačavaju ukus izgubili su se ili su tokom procesa razmnožavanja negativno odabrani. Zato današnjim plodovima koji se prodaju u supermarketima nedostaje genetske raznolikosti, pa tako i ukus.
Otkrića su objavljena u magazinu Nature Genetics, u kojem su analizirani genetski podaci 725 plodova paradajza. Zatim su ove podatke uporedili s domaćim genomom paradajza Heinz 1706, koji se često koristi kao reprezentativni primer genoma.
Poređenje je pokazalo da Heinzu 1706 nedostaje oko 5.000 gena, a da većini paradajza koji može da se nađe u supermarketima nedostaje redak oblik gena koji im daje ukus. Taj gen TomLoxC pronađen je u 90 odsto divljih vrsta.
Ukusan paradajz može da se nađe u leskovačkim selima, ali kod seljaka koji su proizveli paradajz za svoje potrebe, a ne za prodaju. Oni ostavljaju seme od svog paradajza, od predhodne godine, od njega proizvode rasad i obnavljaju proizvodnju. Ali, od ovog semena se dobija mekani paradajz, ukusan i sočan. Doduše, i manje rađa po korenu, malo može da stoji pre upotreba, i sl. Tokom leta ga ima na pijacama u Leskovcu, ali se brzo proda.
A što se tiče paradajza u marketima, za njega je bitna zarada i lep izgled. A na kupce niko ne misli. Bitno je da seme da stabljiku koja može puno da rodi, da paradajz može dugo da stoji na rafovima, da ima čvrstoću, da plodovi budu ujednačenog oblika i veličine, i sl.
U leskovačkim selima može da se nađe ukusan paradajz, kod seljaka koji paradajz proizvode za svoje potrebe. Oni koriste seme koje su sami ostavili. A paradajz u marketima, ali i na pijacama, je proizveden od uvoznog semena. Ovo seme daje veliki prinos, ali su plodovi takvi kakvi su.