Uravnoteženi obroci pomažu da nivo šećera u krvi bude stabilniji, da imamo više energije i bolju koncentraciju.
Ipak, mnogi koji misle da se zdravo hrane i dalje imaju nagle skokove i padove šećera.
Tako je bilo i sa jednom ženom u srednjim četrdesetim godinama kojoj je otkriven predijabetes. Nosila je senzor za kontinuirano merenje šećera, ali su je zbunjivala očitavanja – šećer bi joj naglo skočio nakon nekih obroka, a zatim brzo pao.
Problem je bio u neredovnoj ishrani: dugo ne bi jela, a zatim bi pojela obrok bogat ugljenim hidratima, ali siromašan proteinima i mastima. Poznato je da takav način ishrane pojačava oscilacije šećera, što vodi ka umoru, manjku energije i pogoršanju insulinske rezistencije, piše EatingWell.
Umesto stroge dijete, dobila je jednostavno pravilo: svaki obrok i međuobrok treba da sadrži proteine + ugljene hidrate sa vlaknima + zdrave masti.
Takav pristup daje strukturu, ali bez osećaja dijete ili potrebe za potpunim izbacivanjem pojedinih namirnica. Naglasak je na dodavanju onoga što obroku nedostaje, a ne na zabranama.
Zašto to deluje
Kada obrok sadrži proteine, vlakna i masti, šećer iz hrane ulazi u krv sporije. To znači manje naglih skokova i padova koji izazivaju umor, razdražljivost i želju za slatkišima.
Rafinisani ugljeni hidrati se brzo vare i naglo podižu nivo šećera. Kada ih kombinujemo sa proteinima i mastima, varenje se usporava, pa je i porast šećera blaži i ravnomerniji.
Kako je to izgledalo u praksi
Nije jela “savršeno”, već je pametnije kombinovala hranu.
Primeri obroka:
doručak: sendvič sa jajima, spanaćem i sirom
ručak: kinoa sa piletinom i povrćem
večera: piletina sa sosom od kikirikija i povrćem
Ključ nije bio u odricanju, već u ravnoteži i redovnosti.
Šta se promenilo
Kada se nivo šećera u krvi stabilizovao, nestali su veliki padovi energije. Imala je ujednačeniju snagu tokom dana, bolju koncentraciju i manju želju za slatkišima. Duže je bila sita i lakše je prepoznavala kada je zaista gladna, a kada jede iz navike ili umora. Najvažnije, osećala se sigurnije u svoje izbore hrane i manje opterećeno ishranom.
Ako je nivo šećera u krvi nepredvidiv uprkos “zdravoj” ishrani, problem možda nije u namirnicama, već u njihovoj kombinaciji.
Redovni, uravnoteženi obroci mogu doneti stabilniju energiju, bolju koncentraciju i manje žudnji – bez strogih dijeta i zabrana.
