– Mogu da to osetim u kostima – kaže Ante Džambo Gović (65) o ceni koju je platio radeći čitavog života kao građevinski radnik.
On ne može da poveruje da vlada zaista želi da od 2035. ljudi mogu u penziju tek kad navrše 70 godina. Boji se i za svog sina, koji je takođe na građevini, kako će da izađe na kraj.
– Ostati na poslu 40 do 45 godina zaista je puno.
Kao da smo roboviGović smatra da su ljudi koji donose ovakve odluke izolovani od uticaja javnosti. |
Poslednjih pet godina, Džambo radi na poslovima na građevini, koji uključuju čišćenje i opšte zadatke. To je lakše od zidarskih poslova koje je obavljao ranije tokom deceniju i po, i uključivalo je nošenje tereta.
Naravno da njegov slučaj nije usamljen. No, iako se menja priroda posla, manje radnika obavlja fizičke poslove, istraživanja pokazuju da mnogi ljudi muku muče s radnim obavezama kada napune 60 godina, a kamoli 70. Detaljna studija na tu temu pokazuje da su u vremenu od 2003. muškarci u proseku odlazili u penziju sa 62,6, a žene sa nepunih 60 godina. U odnosu na ranije, ovo je nešto duže ostajanje na poslu, ali je još uvek prilično ispod zakonski određenog doba za penziju od 65 godina.
Kako pokazuje ista studija, muškarcima je, skoro polovini, odlazak u penziju bio mimo njihove volje, a zbog lošeg zdravlja. Žene su pri penzionisanju bliže predviđenoj dobi za njih, ali njih 43 odsto ipak odlazi u penziju ranije – što zbog lošeg zdravlja, gubitka posla, što zbog negovanja nekoga u familiji.
