Mada je na Pešteru, Goliji i Rogozni još leto i toplo je, pripreme za zimu, koja u ove planinske krajeve stiže znatno ranije nego u druge delove Srbije, u punom su jeku. Obezbeđuju se drva, nabavlja ugalj, kreće kupovina knjiga, skoro će i zimnica.
Da tokom dugih i hladnih zimskih dana zagreju svoje uglavnom oronule i ledene straćare trude se i brojni štićenici Humanitarnog mosta, među kojima je najviše siromašnih, bolesnih i usamljenih staraca i đaka pešaka.
Dušimir Vuksanović, jedini žitelj zabite Pačevine na Goliji, kaže da se odmah uznemiri kad vidi traktore sa drvima i užurbane drvoseče.
– Znam da je vreme za ogrev, a ja u kući nemam ni drveta, ni dinara, i da nije povremene pomoći dobrih ljudi iz naše dijaspore, ni za hleb i lekove ne bih imao. Dve decenije živim sam, nikoga svoga nemam, niti kakva primanja, pa uvek strahujem da se tokom zime ne smrznem i razbolim – priča Vuksanović, kome naši čitaoci godinama pomažu da preživi na siromašnoj i opusteloj planini.
Kako bi tokom priprema za zimu starini Dušimiru bilo bar malo lakše pobrinula se ovih dana humana porodica Korać iz Geteborga u Švedskoj koja mu je poslala donaciju od 150 evra.
– Biće za dva metra drva, što je četvrtina mojih potreba za zimu, a nadam se da će mi još neko pomoći i da se u januaru i februaru neću smrzavati. Verujem da to ne bi dozvolile ni moje komšije iz susednih sela koje su mi više puta donosile hranu i lekove i spasavale me kad sam imao moždane udare i bio između života i smrti – kaže starina koji je neizmerno zahvalan donatorima iz Švedske.
On naglašava da mora imati i zalihe brašna, drugih namirnica i lekova, a raste i dug za struju.
Sa potpuno istim nevoljama suočava se i starica Slobodanka Milošević iz zabitog sela Znuša na Rogozni koja, kao još mnogo siromašnih i bolesnih baka u ovom delu Srbije, živi sama, bez primanja i ikoga svoga.
– Sada nam je ogrev najvažniji jer hladne su i duge zime na Rogozni.
Samo za drva, struju i namirnice, a nešto moram imati u rezervi, potrebno mi je bar 500 evra. To su za mene ogromne pare, pravo bogatstvo – žali se starica.
Da bi i bolesnoj baki Slobodanki jesen i zima bile bar malo lakše pobrinuo se naš čitalac Rajko Tomić iz Švajcarske koji joj je poslao 200 franaka. Uz novac je bilo i propratno pismo kojim je bodri i naglašava da posredstvom “Vesti” godinama prati njenu borbu u samoći i sirotinji i da joj se divi.
– Hvala mu mnogo, veliki je to čovek kad se na tolikoj udaljenosti, tamo negde u belom svetu, setio mene stare i nemoćne u ovoj pustinji. Čim sakupim još neki dinar ili evro kupiću drva – priča Slobodanka.
Više puta smo pisali da među dobrotvorima koji pomažu sirotinji u Raškoj oblasti ima puno humanih ljudi svih vera i nacija, često i stranaca koji sarađuju sa našom dijasporom i čitaju “Vesti”. Jedan od dobrotvora je i Italijanka Sandra Zagolini, profesionalni fotograf iz Padove. Ona je poslednjih avgustovskih dana, zajedno sa bratom Stefanom, poslom boravila na Pešteru, Rogozni i Novom Pazaru, a boravak u ovom kraju iskoristila je da poseti nekoliko štićenika našeg Humanitarnog mosta i uruči im vrednu pomoć.
Bila je zapanjena teškim uslovima u kojima živi usamljena baka Miljojka Aksentijević iz Žunjevića na Rogozni, zabitog sela udaljenog od grada više od 30 kilometara. Baki je uručila 100 evra i vredne namirnice, poželevši joj dobro zdravlje i dug i bolji život.
Istu donaciju ova humana Italijanka uručila je i starici Vasviji Suljević iz novopazarskog naselja Hadžet. Vasvija, decenijama sama i bez ikakvih prihoda, uz pomoć dobrih ljudi i naših čitalaca, brine o teško bolesnom sinu Mirsadu. I oni će ovu pomoć iskoristiti za kupovinu ogreva.
Dobri susedi
Slobodanka Milošević ima i obećanje dvojice mladića iz susednog sela da će joj iscepati drva i pomoći da ih ubaci u kuću.
– Nadam se da ću uz pomoć dobrih ljudi dočekati još jedno proleće – ističe ova starica.
Nismo sami
Vasviju Suljević je prijatno iznenadila poseta humane Italijanke.
– Puno smo se obradovali zbog pomoći i saznanja da nismo sami. Hvala Sandri do neba, Bog joj dao sreće i zdravlja, mnogo nam znači svaka pomoć. Bez dobrih ljudi mi bismo gladovali i ne bismo mogli da preživimo – naglašava baka Vasvija.
