Vođe Evropske unije spremaju novi “strategijski okvir” odnosa s Rusijom da bi se utvrdilo gde je saradnja moguća, a gde ne, uz ocene da dosadašnja politika sankcija nije imala učinka i mišljenje analitičara da “jednostavno čekati da se Kremlj uruši, uopšte nije recept za bezbednost Evrope”.
To u detaljnom pretresanju odnosa EU i Rusije od pada Berlinskog zida zaključuje briselski Centar za evropske političke studije (CEPS) u očekivanju da visoki predstavnik EU Žosep Borelj za junski sastanak vođa Unije pripremi smernice i temelje drugačije politike prema Rusiji.
Upućeni zvaničnici u Savetu ministara Unije smatraju da se zasad ne može očekivati boljitak u odnosima EU-Rusija i saglasni su s ocenom da su evropska dvadesetsedmorica ipak donekle podeljena oko suštine veza s Rusijom, iako smatraju da je Moskva kriva za ukrajinsku krizu, prisajedinjenje Krima, pa i uplitanje u unutrašnju politiku Unije.
Baltičke zemlje, Poljska, Rumunija, delom i Švedska su za što oštrije poteze i sankcije, mada je sad ipak preovladao staloženiji zaključak Nemačke, Španije, Italije, Francuske čiji predsednik Emanuel Makron je ovih dana na završetku zasedanja vođa EU ponovo predočio da su sankcije nedelotvorne i da je nužno smisliti strategiju odnosa s Moskvom na kratki, srednji i dugi rok.
Rusija – velika svetska zemlja i sused na granicama EU
Sad i drugi u EU dele Makronov stav da je Rusija velika svetska zemlja i sused na granicama Unije bez čije saradnje je nemoguće izgraditi bezbednost i boljitak svih na starom kontinentu, a postoje i veliki ekonomski interesi.
Evropska dvadesetsedmorica su bila potpuno zatečena kad je Moskva na najnovije sankcije povodom slučaja Navaljni uzvratila sopstvenim još žešćim sankcijama.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je Borelju u Moskvi štaviše rekao da je “EU nepouzdan partner” i zapretio potpunim prekidom odnosa ako bi Evropljani krenuli u nove mere odmazde, posebno izbacivanja Rusije iz međunarodnog sistema finansijskih plaćanja SWIFT, što upravo traži Evropski parlament.
Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da Zapad ekonomskom i političkom odmazdom, širenjem EU i NATO na granice Rusije, nastoji da “zauzda Rusiju” kadgod njoj krene na bolje, tako da je nepoverenje sad obostrano i veliko.
NATO bombardovanje Srbije – početak velikog nepoverenja Rusije
Američki centar za strategijske procene “Stratfor” je svojevremeno predočio da je prvo veliko i nikad odagnano nepoverenje ruske političke i vojne elite u istinske namere Zapada uvreženo u vreme kosovske krize i NATO bombardovanja Srbije, jer je bez odluke UN narušen suverenitet međunarodno priznate države i time načinjen opasan svetski presedan.
“Stratfor” je ocenio da je to i jedan od razloga što su bezbednosne i vojne snage pomogle dolazak Putina na vlast, jer su bombardovanje Srbije ocenile kao težak poraz tadašnje ruske vlasti na čelu s nemoćnim Borisom Jeljcinom.
CEPS kaže ono što je preovlađujući zaključak u vladama i ustanovama EU: da dosadašnje reagovanje samo sankcijama na, po uverenju Unije, loše poteze Moskve, niti je uticalo na promenu politike Kremlja, a nije ni izolovalo ili tako oslabilo Rusiju da bi iznutra došlo do političkih promena, već je samo gura u sve tešnju saradnju, ako ne i savez sa “sistemskim suparnikom EU” – Kinom.
Evropski parlament u analizi ističe da “Rusiju pogađa ozbiljna zdravstvena i ekonomska kriza zbog pandemije koronavirusa, a Kremlj je veoma zabrinut zbog socijalnih i političkih posledica”.
Ali još od prethodnih nevolja, finansijske krize, teških zapadnih sankcija razjasnilo se da čekanje da se “Kremlj uruši” ničemu ne vodi, kako primećuje CEPS, jer se Rusija neočekivano brzo izvukla iz nevolja i, štaviše, uspela da osetno ojača svoje oružane snage uz već postojeći arsenal strategijskog nuklearnog naoružanja.
Analitičari su saglasni da “Rusija i Evropa imaju istorijske i civilizacijske veze koje su od životne važnosti za regionalni mir, dugoročnu stabilnost, posebno od kad je stavljen van snage Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa”.
Rusija i Evropa ??
Pa Rusija je Evropa…
Balkan i Evropa…
KOJA Evropa ??