Tužan je zaključak za Hrvate da njihova zemlja ni u jednom indikatoru inovativnosti nije među 30 najboljih u svetu.
Island je najbolji po produktivnosti, a Slovenija osma po dodatoj vrednosti u proizvodnji.
Gotovo da ne prođe nedelja da se u hrvatskoj javnosti ne prezentuju rezultati nekog globalnog indeksa, pa onda na osnovu tih rezultata izvlače zaključci o stanju domaće ekonomije i društva uopšte.
Korumpiraniji od Jordana?
Skorašnji primer takve prakse bila je objava godišnjeg izveštaja Indeksa percepcije korupcije svetske organizacije Transparency International gde je Hrvatska zabeležila rejting od skromnih 47 bodova, čime se plasirala ispod država poput Jordana i Ruande.
Ta činjenica očekivano je izazvala salvu reakcija i zgražavanja činjenicom da je Hrvatska korumpiranija od subsaharske države koja je pre manje od tri decenije bila poprište najgore forme genocida u skorijoj istoriji sveta. Takva tumačenja ipak su bila preterana, barem utoliko što spomenuto istraživanje i nije pretendovalo da meri nivo korupcije, već nivo percepcije korupcije, piše hrvatski “Jutarnji list”.
Ali, s druge strane, samo poređenje hrvatskog skora s izmerenom percepcijom korupcije u razvijenim zapadnoevropskim državama zaista je indikator koji ukazuje kako je korupcija tu dosta ozbiljniji problem.
Na tron se vratila Južna Koreja, a gde je Hrvatska?
Takođe, već duže vreme nije viđen tako – za Hrvatsku – depresivan indeks poput novog izdanja Bloomberg Innovation Index-a, godišnjeg istraživanja koje meri inovativnost 60-ak najvažnijih svetskih država.
U ovogodišnjem izdanju tog istraživanja na tron se posle jednogodišnje pauze vratila Južna Koreja, dok je iz hrvatske perspektive najvažnija informacija da je od deset najinovativnijih svetskih država sedam država članica Evropske unije. A još šest ih je među najboljih 25.
Hrvatska, pak, smeštena je na 45. poziciju (od 60), dva mesta niže nego prošle godine, iako uz nešto viši ukupni skor. Inicijalni zaključak, a koji je često vidljiv u raznim drugim uporednim istraživanjima, jeste da Hrvatska zastaje jer presporo napreduje u odnosu na druge zemlje.
“Inovativnost je, dakle, u Hrvatskoj umrla…”
Ipak, mnogo gori zaključak može se iščitati detaljnijom analizom komponenti samog indeksa. Blumbergov indeks tako se sastoji od ovih sedam tematskih područja: intenzitet ulaganja u istraživanje i razvoj, dodata vrednost u proizvodnji, produktivnost, brojnost visokotehnoloških poduzeća, efikasnost visokog obrazovanja, brojnost istraživača i aktivnost u prijavi patenata.
Većina evropskih država, pa čak i one čiji ukupni skor nije bitno veći od hrvatskog, u jednoj od tih kategorija beleže rezultat među 10 najboljih. Češka je četvrta, a Slovenija je osma na svetu po dodatoj vrednosti u proizvodnji. Island je najbolji na svetu po produktivnosti, a peti po brojnosti istraživača. Litvanija je druga, Portugalija treća, a Estonija osma po efikasnosti visokog obrazovanja.
Rumunija je 22. država sveta po brojnosti visokotehnoloških firmi. A Hrvatska? Tužni zaključak jeste da Hrvatska danas ni u jednom indikatoru inovativnosti ne spada među 30 najboljih u svetu, piše ovaj hrvatski medij.
Inovativnost je, dakle, u Hrvatskoj umrla, i nema ni jednog segmenta društvene aktivnosti koji je od toga izuzet. No, je li im zapravo bio potreban komplikovani kompozitni indeks da spoznaju tu tužnu istinu, pitaju se na kraju teksta “Jutarnjeg lista”.
