pixabay.com

Celokupna vitalnost organizma može da se obezbedi samo jednom vrstom ribe. Malo ko razmišlja o koristi skuše koju ona ima za organizam, više cene samo njene kvalitete ukusa. Svaki proizvod ima hemijska svojstva i na određeni način deluje na organizam.

U hemijskom sastavu skuše ima mnogo belančevina i masnoća, a njih ima više u ribi ulovljenoj tokom zime u severnijim regionima.

Uobičajena količina masti je 13 grama što je dovoljno da se riba definiše kao masna. Belančevina je u proseku 18 grama i apsorbuju se tri puta brže od belančevina u goveđem mesu.

Skuša je niskokalorična riba. Da bismo dobili dnevni unos kalorija, treba da pojedemo otprilike 700 grama ribe, ali ne bi trebalo da zaboravimo o mastima u njoj.

Nezasićenih masnih kiselina u skuši je u velikim količinama. One su dragocen proizvod i antioksidans. Pomažu u jačanju membrana ćelija organizma na račun neutralizacije slobodnih elektrona.

To su radikali koji mogu da probiju zidove ćelija i da naruše njihovu aktivnost. To dovodi do pojavljivanja niza oboljenja, uključujući i onkološka. Da bismo to izbegli, važno je da se hranimo odgovarajućim proizvodima.

Nije slučajno što se deci daje riblje ulje – ono je puno nezasićenih masnih kiselina. Hemijski sastav skuše blagotvorno utiče na harmonični rast i razvoj dece i veoma je koristan i za trudnice i dojilje.

Kako bi se izbegao disbalans između rasta i razvitka unutrašnjih organa kod adolescenata, skuša treba da bude prisutna u njihovom režimu ishrane.

Dragoceni sastojci skuše su i mineralne materije. Ona sadrži kalijum, fosfor, fluor, sumpor, cink, hlor, natrijum. To su mikroelementi ogromne koristi. Celi spektar vitamina B je sadržan u ovoj ribi. Velika je koncentracija vitamina B12 i vitamina PP.

Vitamin B pomaže u sintezi DNK i učestvuje u metabolizmu masti. Česta ishrana sa skušom reguliše šećer u krvi, pomaže sistemu organa za varenje i jača nervni sistem. Pomaže u stvaranju hemoglobina i zasićenju kiseonikom.

Zahvaljujući mastima i nezasićenim masnim kiselinama ona je mnogo korisna za mozak, kožu i kosu. Velika koncentracija fosfora pomaže u izgradnji mnogih fermenata koji su pokretači hemijskih reakcija ćelija.

Celokupna vitalnost organizma može da se obezbedi samo jednom vrstom ribe. Fosforne kiseline u skuši su tkivo ljudskog skeleta, zbog toga je ona mnogo korisna za decu, ali i za odrasle, s obzirom na to da se s godinama kod njih pojavljuju problemi sa mišićno-koštanim aparatom.

10 COMMENTS

  1. Nemate vi pojma ta skuša je ko zna iz kojih voda i kad je zamrznuta i koliko puta odmrznuta jer se skladišti u velikim ” pločama”. Jedite dunavskog tolstolobika ima sve isto kao skuša a riba iz naše vode i jeftinija.Kilogram je oko 300.dinara i komadi od 5.do 10.kg su najbolji.Lepo očistite isečete na kotlete i po potrebi pecite u rerni tako je najzdravije i najbolje za tu vrstu ribe.

  2. Ne lupajte više sa tim “najzdravijim” ribama. Nema razlike između skuše, srdele, inćuna, palamide, tune, trupca i ostalih vrsta plave ribe. Bar što se sastava mesa tiče. Razlika postoji samo između sveže i zamrznute ribe. A skuša se kod nas 99% prodaje smrznuta. I to više puta. Ovo je reklama nekog uvoznika i ništa više.

  3. Ko prati vesti o zdravoj ishrani, primetio je da se danas piše jedno, sutra drugo i tako u nedogled. Konkretno o skuši, jeste zdrava, čak je neko napisao da je lek, a onda osvane tekst da je skuša zagadjenija od tune, živa, prsti palci i da treba jesti samo sitnu ribu jer nije stigla da se zagadi. I sad, u jednom velikom trgovinskom lancu, prodaje se zamrznuta sardina i skuša iz voda oko Japana, skoro džabe. Ajd kupi, ako smeš.

  4. Koliko znam, kada se kaze da treba jesti ribu, misli se iskljicivo na morsku, recna riba je u odnosu na morsku malo vredna. Cak je i skodljiva neke od vrsta.

  5. Najzdravija riba je ulovljena, tovljene ribe jedu hranu koja se pravi od haringe i bakalara, ribe koja ima preko 20% masti, i tako uzgojen losos, sa svom hemijom pride je stetniji od svih slanina i pljeskavica, i brze hrane zajedno. Dokazalo par norveskih naucnika, vrlo je moguce da su podaci javni.

  6. Ne lupaj prijatelju, 30 godina sam profesionalni ribar na Dunavu, još nisam čuo da se neko otrovao rečnom ribom. A što se kvaliteta tiče normalno je da će uvoznički lobi da forsira kvalitet morske ribe u odnosu na našu rečnu, jer na njoj najviše zarađuju. Više puta smo radili analizu dunavske ribe i nikad nije pronađeno prisustvo štetnih materija za razliku od morske ribe. Jedite domaću rečnu ribu, em je uvek sveža, em je kvalitetnija.

  7. Ja iz Dunava ne bih jeo ni konzervu koja je slučajno upala. Onaj Nemac Andreas Fat što pliva od početka do kraja Dunava (3000km)je u Srbiji izašao iz vode, koliko je voda zagađena. Imate tu vest na internetu.

  8. SRBIJA POLAKO ALI SIGURNO IDE U EU! ŽIVELA EVROPA! ŽIVELA AMERIKA! ŽIVELA SRBIJA, EVROPSKA NATO SRBIJA, ŽIVELA EVROPSKA UNIJA SA SRBIJOM U NJOJ. EVROPSKA NATO SRBIJA, KONAČNO SVOJA NA SVOME MEĐU SVOJIMA. ONI KOJI NE VOLE ZAPAD TREBA DA BOJKOTUJU ISTI, TAKO ŠTO ĆE ISTOK PODRŽATI MENJAJUĆI EVRE I DOLARE U RUBLJE I JUANE I TRAŽITI POSAO U rUSIJI I kINI I NARAVNO SEVERNOJ KOREJI. A I SVE OSTALO LOŠE ZAPADNO, MENJATI ZA BOLJE ISTOČNO. I SRBIJI JE NAJBOLJE DA PREĐE NA EVRO. ŠTO ĆE SE U BUDUNOSTI SIGURNO I DOGODITI.

    • Mačak kakve to ima veze sa ribicama.?
      Ribice burazeru o njima je rec, a kad već pitas
      sve ce biti RUSIJA samo KOSOVO JE I BICE SRBIJA.🇷🇸🇷🇸🇷🇸🤝💪💪💪🤝🇷🇺🇷🇺🇷🇺

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here