Jačanje regionalne saradnje i izgradnja zajedničkog tržišta svih šest ekonomija Zapadnog Balkana (ZB) mogu da doprinesu mnogo bržem rastu naših privreda i konkurentnosti naših kompanija, ali i političkoj stabilnosti i međusobnom poverenju u region, kaže u intervjuu za NIN, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS).
Čadež je govoreći o iskustvima Otvorenog Balkana, potrebi čvršćeg povezivanja u regionu i ubrzanja evropskih integracija, otporima iznutra i uslovima spolja, političarima koji ne razumeju ekonomiju i veštačkoj inteligenciji bez koje nećemo „preživeti”, istakao da je jednako važno da nam Evropska unija što pre omogući potpuni pristup jedinstvenom tržištu, na principima slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, i fondovima koje sada ne koristimo, a našim kompanijama iste uslove i status kakav imaju kompanije koje posluju u EU.
Predsednik PKS napominje da zahvaljujući Inicijativi „Otvoreni Balkan“ građani Srbije mogu da se zaposle i rade u sve tri zemlje kao domaći državljani i da naše kompanije na znatno većem tržištu mogu da pronađu radnike koji im nedostaju.
– Najvažnije od svega da smo dokazali da je i na ovim prostorima moguće da sednemo za isti sto, dogovorimo se i sprovedemo ono što je u zajedničkom interesu – rekao je Čadež.
O benefitima Inicijative, kaže, najbolje govore podaci:
– Naš izvoz u Albaniju i albanski u Srbiju od 2019. povećani su za gotovo 70 odsto. Skraćeno je vreme zadržavanja na granicama. Danas se šleperi sa robom na srpsko-makedonskom graničnom prelazu Preševo – Tabanovce, najfrekventinijem u regionu, zadržavaju, u redovnim okolnostima, najviše do pola sata, a prolaze i za pet minuta i bez čekanja. Uvozno-izvozne procedure i vreme za transport robe biljnog i životinjskog porekla unutar Otvorenog Balkana skraćeni su i do 50 odsto, a troškovi uvoza i izvoza smanjeni i do 80 odsto – naveo je Čadež.
Veruje da će politička rukovodstva ostalih ekonomija sa Zapadnog Balkana doneti odluku o pridruživanju Inicijativi prepoznajući benefite i za svoje ljude i kompanije.
Na pitanje koliko nerešeni politički odnosi na ovim prostorima utiču na sadašnjost i usporavaju regionalne, ali i šire evropske integracije, Čadež konstatuje da smo, na žalost “šampioni u tome“.
– Da smo se umesto prošlošću bavili budućnošću, da smo ranije izgradili zajedničko regionalno tržište, ne bismo danas bili još na 40 odsto proseka razvijenosti EU 27. Imali bismo i brži privredni rast i znatno veći BDP i izvoz i konkurentnije privrede. Uveren sam da jačanje regionalne ekonomske saradnje, može da doprinese ne samo rastu naših ekonomija, već i političkoj stabilnosti, procesima političkog pomirenja i jačanju poverenja u region – poručio je prvi čovek Privredne komore Srbije.
Govoreći o blokadi izvoza srpske robe na Kosovo, kaže da zbog takvih mera Prištine trpe ne samo srpski privrednici, već i kosovski, ali i ceo region.
– Koristimo svaku priliku da, samostalno i zajedno sa Privrednom komorom Kosova i ostalim članicama naše zajedničke zapadnobalkanske komore, ukažemo na probleme sa kojima se privrednici zbog toga suočavaju, da apelujemo na ključne aktere na međunarodnoj političkoj sceni da se aktivnije uključe da se problem reši, da bi naše kompanije, i dok pregovori traju i dok se traži političko rešenje, mogle normalno da posluju, zarađuju, zapošljavaju ljude, da bi novi investitori dolazili – ukazuje Čadež.
Blokadom srpske robe, političari u Prištini kažnjavaju i svoje kompanije i svoje građane, dodaje Čadež navodeći da dve trećine robe koje kosovske firme kupuju od srpskih proizvođača su repromaterijali i poluproizvodi za dalju preradu. Zbog prištinskih mera, kaže, kažnjene su i kompanije iz SAD i EU, iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, koje u Srbiji proizvode 50 odsto robe prodate na kosovskom tržištu.
Smatra da i EU može mnogo više da pomogne aktivnijim angažovanjem i većom podrškom da se napravi novi korak u evropskim integracijama Zapadnog Balkana – da svi zajedno uđemo na jedinstveno tržište.
– To bi bilo korisno našim ekonomijama, ali i Evropskoj uniji – rekao je, između ostalog, Čadež u intervjuu za NIN.
