Liturgijom, priredbom, pesmom, slavljem i radošću obeležen je u diseldorfskom Eparhijskom centru Savindan – slava hrama. Slavlje je počelo arhijerejskom liturgijom koju je služio episkop Grigorije, a sasluživali su mitropolit grčki Vartolomej, episkop Jovan, iguman manastira Tvrdoš Sava, grčki sveštenik Teofan, rumunski sveštenik Josif i brojni sveštenici Eparhije diseldorfske i nemačke. Lepotu i svečanost liturgijsku svojim pojanjem upotpunili su članovi pevnice predvođeni Pavlom Aničićem i svojim služenjem đakon Aleksandar.
U svetlosti obnovljene Crkve Svetog Save okružile su vladiku Grigorija u narodne nošnje obučene desetine mališana i stotine vernika slušajući njegovu besedu o Savinom odlasku u svet – gde jača, sabira duhovnost i znanja koja će potom darovati svom srpskom plemenu pretvorivši ga u hrišćansku zajednicu – narod, što i sada jesmo.
Posle osvećenja slavskih znamenja koja je pripremila porodica Miodraga Mihajlovića i svečane predaje parčeta slavskog kolača dogogodišnjem kumu Miru Pjanoviću, otvorena su vrata svečane sale gde su se gosti i domaćini sabrali oko slavske trpeze i podelili praznične trenutke uz Svetosavski program.
Dugi, pažljivo postavljeni i cvećem ukrašeni stolovi pružali su se od ulaza do bine gde su već spremno čekali učenici Škole veronauke sa učiteljicom Jelenom Rakić i mlađi članovi
KUD Moravac. A program je počeo uz dobrodošlicu besedom đakon Aleksandar Debeljak, a posebnu pažnju i poštovanje svojim obraćanjem pobudio je mitropolit grčki Varnava. Potom je usledila niska dečjih recitacija i pesama u Savinu slavu – pa je publika uživala osećajući silinu ljubavi prema ovom srpskom sinu, kao i neodoljivu spontanost, bezazlenost i radost dece. Dečje nastupe muzičkom pratnjom na klaviru upotpunila je Milja Tanasković.
Potpuni tajac je zavladao među više od 500 ljudi u sali dok je Filip Anđelković recitovao stihove Vojislava Ilića “Ko udara tako pozno”, a neizmernu radost, uz pokoju suzu, prelepim izvođenjem pesme “Usnila je dubok sanak” izazvala je desetogodišnja Andrijana Topalović koja nam je objasnila otkuda dolazi lepota njene pesme.
– Kada sam bila mala pričala sam samo srpski, sada mogu sve da razumem i da pevam naše pesme. Pevanje učim u Evangelističkom horu, a o Svetom Savi sam učila od roditelja i najviše ovde u crkvi na veronauci – priča Andrijana.
Njen tata Igor nam je otkrio da su on i supruga Mirijana ovde rođeni, ali su naučeni da čuvaju naš jezik, veru i tradiciju.
– Čuvati naše nasleđe ovde teško je koliko i samo odgajanje dece, ali ako imate volje i ljubavi, sve se može. Ponosni smo na naše korene i njima, evo ovde i ovako, vodimo i našu decu, ali naravno, prihvatamo i smernice ovog nemačkog društva u kome živimo – poručuje Igor Topalović.
Kratki predah pre nastupa muzičke grupe Kalem valjalo je iskoristiti za bogato tradicionalno posluženje koje su pripremile vredne članica Kola srpskih sestara. Radošću i dostojanstvom ispunjeni Eparhijski centar napustili su ranije samo oni koje su druge obaveze primorale – većina gostiju uživala je dugo družeći se međusobno.
I Aleksa će na folklor
Izuzetnu lepotu svečanom programu koloritom narodnih nošnji i dobro znanim melodijama, koje srca prisutnih bar na čas vraćaju otadžbini, svojim nastupom doneo je KUD Moravac pod upravom Sandre i Pavla Aničića. Tokom njihovog izvođenja dvogodišnji Aleksa Petrović, pridržavan sigurnim rukama bake Dragice Manojlović, popeo se na jedan visoki šank kako bi što bolje video šta su to deca na bini priredila u čast našeg svetitelja.
Sa osmehom ponosna baka Dragica rekla je za “Vesti”:
– Ovde sam rođena, družila sam se puno sa našim ljudima, dolazila redovno u crkvu, išla sam u školu srpskog jezika i sada Aleksu učimo srpski, a uskoro će krenuti i na folklor. Njegova mama Jelena do udaje je igrala u našem Moravcu.
Prenosimo deci običaje
O Savindanu i čuvanju tradicije razgovarali smo sa porodicom Ugrešić koja je u Nemačkoj osam godina.
– Suprug Veselin i ja spontano Sofiji i Stefanu prenosimo lepo i važno od naše kulture. Čitamo im i razgovaramo sa njima na srpskom, objašnjavamo im naše običaje, predstavljamo važne ličnosti kao što je i Sveti Sava. Posećujemo zavičaj i negujemo jake veze sa bakama, dekama, familijom, kumovima, prijateljima. Osim toga, redovno nedeljom dolazimo u crkvu, a Sofija je i u folkloru. Mnogo nam znači kada nam oboje kažu: “Volimo da dođemo ovde!” Rado posećujemo i radionice i fudbalske turnire u Klubu “Tesla 07” i tamo oni zaista uživaju – ispričala nam je Milena Ugrešić.
Blagoslov i čast kumstva
Dok su se salom pronosile melodije poznatih starogradskih pesama, prisutnima su pažnjom prilazili članovi kumovske porodice Mihajlovića, Ivan Đorđević, predsednik CO, i sveštenici domaćini – otac Duško, otac Nebojša i otac Aleksandar. Svoja osećanja povodom crkvene slave preneo nam je kum Miodrag Mihajlović.
– Ne može se opisati osećaj niti blagoslov koji kroz ovo kumstvo dolazi – kao da smo se svi ponovo rodili. Ispunjava nas osećaj poštovanja prema Crkvi i svima koji je vode, a istovremeno i osećaj velike časti. Starija ćerka Aleksandra se interesuje za Bibliju i našu književnost, mlađa Katarina za folklor – a ovde je mesto gde porodice deci mogu da prenesu kulturno nasleđe – sa osmehom i uverenošću poručio je Miodrag.
Pomogli i roditelji
Učiteljica Jelenu je i na slavi posvećena deci i njihovim roditeljima, a rado je govorila o pripremi priredbe.
– U programu su učestvovala većinom deca sa veronauke i članovi folklora. Veliki doprinos dali su roditelji koji su sa njima vežbali recitacije i nastupe. Ovde smo to ukrasili naklonom, dobrom dikcijom, međusobnom sinhronizacijom. Zanimljivo da je svih tridesetoro učenika imalo želju da učestvuje u priredbi – nije ih bilo potrebno posebno animirati!
Pali kandila u našim srcima
Vladika Grigorije je specijalno za “Vesti” nadahnuto govorio o Svetom Savi.
– Sveti Sava je ličnost sa kojom se svaki Srbin, ma gde rođen i ma gde živeo, može identifikovati. I 800 godina posle njegovog življenja ovde na zemlji, nakon njegovog dela koje je učinio za naš narod i nakon spaljivanja njegovih moštiju, mi imamo jedini utisak da Sveti Sava pali kandila u našim srcima i to je ono najlepše kada je reč o njemu. Uvek se setim da je Sveti Sava otišao u dijasporu i živeo u dijaspori i da je zahvaljujući tome bio spreman da učini dela koja je učinio. Tamo je naučio grčki, obrazovao se, izdejstvovao autokefalnost za našu Crkvu. Kada o njemu govorimo, moramo reći da je i ličnost Dositeja Obradovića isto tako važna – on se školovao ovde u Nemačkoj, proveo život u dijaspori i obnovio kult Svetog Save. To je vrlo važno za naš narod, za nas ovde, za našu zajednicu, u tom smislu on je obrazac – istakao je vladika.
Govorio je i o obnovi Crkve Svetog Save.
– Naša crkva u Diseldorfu veoma je važna za nas kao mesto sabora i sabiranja. Ovih dana je posle mnogo godina obnavljamo, jer znamo da vremena donose i neke nove stvari, da neke stvari moraju da se unaprede i poprave. Vladika Jovan je napravio neizrecivi napor, uveo podno grejanje, napravio savremenu, a istovremeno tradicionalnu crkvu, što donosi lepotu i novinu svemu tome. Nekada je ljudima teško da se prilagode, ali te promene su uvek vrlo zdrave. Ovog Božića sam bio zatečen prisustvom ljudi u svim našim crkvama u Nemačkoj. To govori da ima puno našeg naroda, a sa druge strane – da ga Sveti Sava sabira gde god da se raseje.
