Planeta Zemlja nam obezbeđuje život: vazduh, vodu i hranu. Iako je čoveku data moć da stvara i uništava, nema monopol na trošenje svega i u svakoj prilici. Trošenje mora biti konstruktivno, u granicama koje je postavila priroda svojom sposobnošću da obnovi potrošeno. Zbog nedostatka znanja i želje za očuvanjem, čovek uništava prirodne resurse, čini nepovratne gubitke, ostavljajući buduće generacije bez mogućnosti da stvaraju nove vrednosti i uživaju u bogatstvu prirode.
Nekontrolisano, prekomerno uzimanje od prirode čini planetu “bolesnom”, nezdravi postaju voda, vazduh i zemljište, što direktno utiče na zdravlje samog počinioca – čoveka. Neophodno je razvijanje ekološke svesti i kulture, počev od najranijeg životnog doba svakog deteta. Razumevanje prirodnih procesa, njihove uzajamne zavisnosti, razvijanje pozitivnog stava ka okolini i ekološko ponašanje osnov su savremenog odrastanja.
Aktivnosti čoveka, udružene sa promenama aktivnosti Sunca, dovode do povećanja temperature na planeti. Atmosferski omotač, pun štetnih gasova, zadržava sunčevu toplotu stvarajući fenomen staklene bašte. Mnogima se čini kako nema ništa lošeg u tome da na planeti bude malo toplije. Međutim, sa povećanjem temperature tropske oblasti bi počele da se šire od ekvatora. Klima bi se promenila, a sa njom i flora i fauna na planeti. Došlo bi do poremećaja osnovnog lanca ishrane, hrane bi bilo sve manje, a vode sve više. Led na polarnim predelima planete bi se počeo topiti, a padavine bi postale česte i obilnije. Povećana količina vode podigla bi nivoe okeana, mora, jezera i reka, što bi uzrokovalo plavljenje područja na kojima živi jedna trećina stanovnika planete.
Koliko god ovakav scenario izgledao nemoguć, vrlo je izvestan ukoliko ne promenimo način života. Svaki pojedinac je dužan da preduzme nešto kako bismo sačuvali planetu. Samo zajedno, u suživotu, onako kako je evolucijski sve nastajalo, u takvom zajedništvu je jedino moguće spasiti planetu.
Vožnja biciklom i šetnja u atmosferu ne emituju štetne gasove. Jedan jedini dan u nedelji, izbegavanja vožnje automobilom je dobrodošlo za smanjenje štetnih gasova u atmosferi.
Racionalno korišćenje električne energije doprinos je smanjenju efekta staklene bašte. Neophodno je isključiti svetlo, kompjuter ili televizor kada se ne koriste. Ušteda novca i spas planete su u tako naizgled beznačajnim postupcima koji su nas i doveli u ovaj nezavidan položaj dužnika planeti.
Posaditi drvo je izvrstan način na uticaj smanjenja efekta staklene bašte jer će ono apsorbovati ugljen-dioksid iz vazduha.
Treba koristiti platnene torbe, a ne najlonske kese u svakodnevnom funkcionisanju. Za proizvodnju kilograma polietilena u atmosferu se oslobodi najmanje dva kilograma ugljen-dioksida. Sirovina za najlon kese potiče iz nafte, a u procesu nastajanja troši se prirodni gas i drugi petrohemijski derivati.
Razvrstavanje otpada i njegovo recikliranje čuva prirodne resurse, pomaže opstanku svega na planeti, spasava život Zemlje.
Kod kupovine električnih uređaja voditi računa da to budu oni koji imaju oznaku manjeg trošenja energije.
Na pakovanjima uvek potražiti znak da se ambalaža može reciklirati, a ne završiti na deponiji. Simbol tri strelice usmerene jedna u drugu, crne ili zelene boje, na beloj podlozi, oznaka su da se može reciklirati.
Važno je “čitati” oznake na predmetima i ambalaži. Tri strelice su simbol za 3 R
faktora: Reuse – ponovna upotreba, ono što se može koristiti i nije za bacanje u otpad. Reduce – redukovati, štedeti. Recdžcle – reciklirati, razvrstati otpad i odložiti u kontejnere za reciklažu.
Načinom života doveli smo svoje okruženje i planetu u stanje da postaju štetni za život čoveka. Istim putem čovek mora unazad da bi se spasio, da bi planetu učinio pogodnom za život budućih generacija. Svaki čovek pojedinačno postao je čuvar planete. Svaki postupak ima posledice, sami odlučujemo da li će biti štetne ili korisne za našu budućnost.
Vrana
Crna vrana je potpuno crne boje perja, zelenog odsjaja, dužine tela do 52 cm. Siva vrana je krupna ptica, dužine tela od 48 do 52 cm, a težine 610 g. Vrana za stanište bira blizinu gradova i u samim naseljima. Jednom spareni mužjak i ženka ostaju zajedno ceo život. Gnezdo pravi u krošnji viso kog drveća, a nekada i na dale kovodima.
Rakunopas
Dobio je ime na osnovu izgleda, veoma liči na rakuna. Dužina tela rakunopsa je 45-70 cm, sa repom od 15 cm, a težine 7 kg. Ne oglašava se kao pas, već ispušta glas koji više nalikuje mjaukanju. Živi na prosto rima koja su bogata listopadnom šumom, žbunjem i vodom. Za smeštaj bira otvore u drveću, u korenju stabala ili napušte ne jazbine jazavca.
