Evru tek predstoji najgore

Kamate na kratkoročne kredite u evrima na terminskom tržištu su u odnosu na zajmove u dolarima najjeftinije od septembra, prenele su agencije.

Ovomesečni kolaps te razlike od 50 odsto govori da investitori smatraju da će Evropska centralna banka zadržati svoju ključnu kamatnu stopu na rekordno niskom nivou od jedan odsto, žrtvujući jačanje evra kako bi se sprečilo preveliko kresanje budžetskog deficita u ekonomijama zone evra, opterećenim velikim dugovima.

"Investitori su već počeli da razmišljaju o mogućoj sledećoj fazi sadašnje krize i izgleda da svi nalaze nove razloge za prodaju evra", izjavio je direktor za kursnu strategiju u kompaniji "Barkliz" u Londonu Dejvid Vu.

"Agresivno fiskalno pooštravanje u Grčkoj, Španiji i Portugaliji bi verovatno ponovo gurnulo njihove ekonomije u recesiju, što zahteva labaviju monetarnu politiku", dodao je on.

U odnosu između dve najaktivnije ugovarane valute – dolara i evra – došlo je do preokreta. Evro je u poslednja tri kvartala 2009. bolje stajao od dolara prema 15 velikih valuta koje prati Blumberg, pri čemu je indeks evra "Dojče banke" ojačao jedan odsto, dok je istovremeno indeks dolara kompanije "Interkontinental Iksčendž" oslabio devet procenata.

Dolar je od 25. novembra, međutim, ojačao za 8,3 odsto i bolje je stajao od svih velikih valuta, izuzev četiri, dok je istovremeno evro oslabio u odnosu na njih. Evro je od početka ove godine izgubio 5,2 odsto vrednosti u odnosu na dolar.

Zajednička evropska valuta je krajem prošle sedmice skliznula na 1,3444 dolara , na najnižu vrednost od maja prošle godine.

Najveći rast evra od jula prošle godine je, međutim, zabeležen 16. februara, nakon što je grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu izjavio da je Grčka do sada uradila više nego što je planirala na smanjenju svog budžetskog deficita, najvećeg u Evropskoj uniji, i da joj nije potrebna pomoć za spasavanje.

Direktor za istraživanja finansijskih tržišta za Aziju u grupaciji "Rabobank" u Hongkongu Adrijan Foster je ukazao da bi evro "preživeo" bankrot Grčke, s obzirom da ta zemlja učestvuje sa samo oko 2,5 odsto u bruto domaćem proizvodu zone evra.

"Ukoliko bi Grčka bankrotirala, ne vidim da bi to imalo bilo kave naročite posledice po sam evro", rekao je Foster televiziji Blumberg.

Budžetska kriza u Grčkoj podstiče špekulacije da bi se region evra mogao raspasti. Strateg u "Sosijete ženeralu" Albert Edvards smatra da bi fiskalna neravnoteža u toj zemlji mogla dovesti do propasti zone evra, a profesor Univerziteta Harvard Martin Feldstejn takođe ocenjuje da ta monetarna unija "ne funkcioniše".

Ekonomista Robert Mandel sa Univerziteta Kolumbija, koji je 1999. dobio Nobelovu nagradu za istraživanje koje je doprinelo formiranju zone evra, izjavio je da Italija, opterećena drugim po visini dugom u tom regionu, predstavlja "najveću pretnju" ekonomskom rastu u EU.

Ta četvrta po veličini ekonomija u Uniji oslabila je 0,2 odsto u četvrtom kvartalu, a njen dug bi ove godine mogao narasti na 117 odsto bruto domaćeg proizvoda, što bi bio drugi najveći dug u EU, posle grčkog, saopštila je Evropska komisija.

Grčkoj je neophodno da ove godine sa svetskog tržišta kapitala privuče 53 milijarde evra (72 milijarde dolara) kredita . Vlada te zemlje strahuje da bi kreditori – kupci grčkih državnih obveznica – mogli zatražiti veoma visoke kamatne stope za odobrene kredite.
U takvoj situaciji, Atina računa na posebne međunarodne garancije koje će joj omogućiti da privuče privatne kredite uz niske kamatne stope.