Od 11 tačaka aneksa Dejtonskog mirovnog sporazuma onaj pod brojem 10 u kome se promoviše visoki predstavnik za BiH, sve ove godine ne prestaje da izaziva oštre polemike. Mada su označeni kao “tumači” civilnog sprovođenja Opšteg okvirnog sporazuma za mir, visoki predstavnici su od početka izlazili iz tog okvira, pa su donosili amandmane na ustave RS i Federacije, zakone i njihove izmene, smenjivali funkcionere i službenike, zabranjivali političarima da učestvuju na izborima, pa čak i oduzimali građanska prava i lična dokumenta pojedincima. Za sagovornike “Vesti” upravo su visoki predstavnici najveći krivci za sve loše u Bosni i Hercegovini.
– BiH je zahvaljujući postupanjima visokih predstavnika, radikalno promenila svoju ustavnu strukturu na štetu pre svega Srba i Republike Srpske. Upravo ti visoki predstavnici su neprestano menjali status BiH sa ključnom namerom da je unitarizuju i u tome su u dobrom delu i uspeli zato što Republika Srpska više nije ono što je bila na osnovu Dejtonskog sporazuma. Na osnovu tog Sporazuma, Srpska je imala svoju vojsku i graničnu policiju, a više ih nema. Istovremeno, Srbi u Federaciji su svedeni na nivo statističke greške, bez prava na jezik, pa čak ni na posao – ističe akademik Kosta Čavoški.
Za profesora Milana Blagojevića najveći apsurd i jeste u tome što zakone i druge propise nisu donosile nadležne državne institucije već visoki predstavnik.
On međutim, vidi krivicu i političara koji su im to dozvoljavali.
– Kako se može pohvaliti sistem u kojem suverenitet države, a time i samu državu ne samo što negiraju inostrani pojedinci zvani visoki predstavnici u BiH, već državu negiraju, bolje reći gaze je i njeni sopstveni građani i institucije prihvatajući protivpravno ponašanje visokih predstavnika i nametanje njihovih privatnih zakona, suprotnih međunarodnom pravu i unutrašnjem pravu BiH. Samo radi ilustracije ovog servilnog ponašanja, navešću primer ovdašnjih sudija. Svugde u svetu sudije su pozvane da štite suverenitet svoje države, što znači da primenjuju samo ustav, zakone i druge propise koje su donele nadležne institucije te države. To drugim rečima znači da su sudije u svakoj državi članici UN najpozvanije da odbiju pokušaj bilo koga izvan institucija državnog sistema ko bi posegnuo za tim da svoju volju nametne kao zakon u državi. Nažalost, umesto toga, ovde u BiH smo četvrt veka svedoci patologije koja je zla kob našeg pravosuđa. Naime, visoki predstavnici su svoju volju protivpravno nametali kao zakon, a zatim su domaće sudije to poslušno prihvatale i primenjivale u svojim presudama. Naravno, za sve to sudije su primale, i primaju, visoke plate sa čijim uvođenjem su počeli visoki predstavnici, oni su suštinski gledano nametnuli taj projekat, pre više od 20 godina najpre u ovdašnjem pravosuđu. Ne treba mnogo ni vremena ni intelektualne sposobnosti da bi se zaključilo zašto je to tako učinjeno. Shvatili su visoki predstavnici, i oni kojima su okruženi, da je to najbolji način kako bi nosioce pravosudnih funkcija pretvorili u svoje poslušnike – ogorčeno zaključuje Blagojević.
Nelegalan izbor
Republika Srpska negira legitimitet poslednjeg visokog predstavnika Kristijana Šmita, zato što njegov mandat nisu potvrdile UN. Njegov prethodnik, Valentin Incko je na kraju svog mandanta nametnuo zakon o negiranju genocida koji je faktički zabranjeno sporenje događaja u Srebrenici u odnosu na presuđeno u Haškom tribunalu. Ovaj zakon izazvao je krizu u funkcionisanju BiH, a do sada je podignuto stotinak krivičnih prijava, mahom protiv zvaničnika i novinara iz Srpske. RS je na ovaj zakon odgovorila donošenjem svog u kome osporava legitimitet Inckovog zakona.
