Lekari upozoravaju da određene navike, koje na prvi pogled deluju banalno, doprinose lošem zdravlju mozga. To je svakodnevna navika koju većina ljudi ima, a prema najnovijim studijama može doprineti bržem starenju mozga, kao i kognitivnom padu u celini.
Kako objašnjavaju stručnjaci, reč je o čestom preskakanju obroka. Iako mnogi ljudi prave ovu grešku, samo nekolicina ih je svesna koliko je to štetno.
Naime, podaci pokazuju da su osobe koje često preskaču obroke sklonije određenim zdravstvenim problemima vezanim za mozak, poput većeg rizika od demencije, gubitka pamćenja i smanjene koncentracije.
Osim što je štetna po zdravlje našeg mozga, ova svakodnevna navika doprinosi i neželjenom debljanju jer smo skloniji grickanju i prejedanju tokom dana. Takođe, ovo nisu jedine negativne posledice preskakanja obroka.
Smanjuje se nivo šećera u krvi i energije u telu
Redovni obroci tokom dana sprečavaju pad energije u istom periodu i održavaju vas budnim i fokusiranim. Ako preskočite obroke, vašem telu počinju da nedostaju trenutne zalihe glukoze, glavnog goriva za mozak. Nizak šećer u krvi može iscrpiti vašu energiju, čineći da se osećate usporeno i slabo. Nedostatak glukoze takođe može otežati koncentraciju. Drugi simptomi niskog šećera u krvi mogu biti drhtanje, znojenje i razdražljivost.
Slabije fizičke performanse
Nedostatak hrane se ogleda i u fizičkoj aktivnosti i vežbanju. Kada vežbate, teško vam je da se koncentrišete na ovu aktivnost ako ste gladni. Pored toga, ako se ne jedete kako treba pre treninga, imaćete manje koristi od vežbanja nego što biste imali inače. Isto važi i ako ne dobijete odgovarajući obrok nakon treninga, jer vaše telo ne može da obnovi nivoe glikogena (za koji su potrebni ugljeni hidrati) i mišića (koji zahtevaju proteine).
Ukratko, ako ste fizički veoma aktivni, ni u kom slučaju nije pametno preskakati previše obroka. Stručnjaci u suštini svima preporučuju da jedu bar na svakih nekoliko sati u toku dana.
Osećaj velike gladi i prejedanje
Kada ne jedete dovoljno često, možete se osećati potpuno preplavljeni potrebom da nešto pojedete. Teško je razmišljati o bilo čemu drugom osim o hrani kada vaše telo nema dovoljno energije. Ovaj osećaj takođe nije dobar za produktivnost na poslu, druženje sa prijateljima i opšte zadovoljstvo u životu. Ako ostanete bez hrane duže vreme, vaše preferencije u hrani se takođe menjaju kada postanete veoma gladni.
Gladni ljudi često imaju tendenciju da jedu ugljene hidrate i slatkiše jer im to podiže nivo šećera u krvi i brzo popravlja trenutno raspoloženje. Problem je u tome što ovo traje samo kratko vreme osim ako u ishranu ne dodate masti, proteine ili vlakna pored ugljenih hidrata, da biste ublažili porast glukoze. Iz toga sledi da ćete uskoro ponovo biti gladni. Ako ste previše gladni, veća je verovatnoća da ćete se prejedati kako biste nadoknadili nedostatak hrane koju ste propustili tokom dana. Prejedanje takođe može izazvati mučninu, zatvor, nadimanje i iscrpljenost.
