Među srpskim prezimenima za pravoslavne eparhije u Bosni s kraja 19. veka našli smo Karaće zabeležene u sledećim krajevima: Varcar-Vakufu (Mrkonjić Grad), Vrbljani-Gerzovo, Prnjavor i Smrtići-Prnjavor. Svugde slave samo jednu slavu – Sv. proroka Iliju.
Samog prezimena Karać zaista nema mnogo. O njegovom kretanju eventualno mogu poslužiti kao dokaz samo neki toponimi zabeleženi u raznim monografijama u Bosni: na Glasincu, u selu Nepravdići, postoji Karačića brdo, a u susednim Primčićima, gde ima mešovitog srpskog i muslimanskog stanovništva, postoje šuma i ispaša Karaćevo brdo.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju. Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Ovi Srbi su poreklom iz Stare Hercegovine i Pive. Zatim, u oblasti Visokog u centralnoj Bosni ima Karaća u selu Monjari (zaselak Trešnjica). Tu ima i katolika Sogovića-Karaća koji su – prema M. Filipoviću – poreklom od Fojnice.
Interesantno je da Erdeljanović, u "Staroj Crnoj Gori", beleži mesto Karuč, u Crmnici, i izumrle Radanoviće. Oni su bili Ćeklići (iz istoimenog plemena), od starih Zećana, srpskog stanovništva ili po crkvi Sv. Ćekle (Tekle) u Bjelopavlićima. Njihova plemenska slava je Sv. Ilija, a prisluga Šćepandan ili Spasovdan.
