Prilikom gradnje Zevsa, Fidiji su pomagali njegovi učenici. Kad je kip bio završen, jedva je stao u hram. Zbog toga su umetnika prvo kritikovali, smatrajući da je preveliki jer je delovalo kao da može srušiti hram. Međutim, njegovo delo je naišlo na divljenje umetnika i ostalih kipara jer je upravo bila fascinantna veličina statue Zevsa, boga svih bogova, koja je dominirala hramom, prezentujući svojom visinom nenadmašnu moć. Pretpostavlja se da je njegovo postolje bilo šest i po metara široko i metar visoko, napravljeno od sjajne bele slonovače, ukrašene zlatom i reljefima na kojima su predstavljene mitološke scene i legende, kao i motivi sa olimpijskih takmičenja.
Ostalo samo kamenjeNa mestu gde je nekada bio stari hram danas nema ničeg osim ostataka kamenja, temelja građevine i palih stubova. Ima mnogo slika kojima su umetnici, kroz vekove, pokušavali da oslikaju pretpostavku kako je misteriozna statua Zevsa izgledala. Ova statusa je jedno od sedam svetskih čuda starog sveta. |
Kada su Olimpijske igre zabranjene 391. godine nove ere, po naredbi cara Teodosija Prvog kao paganski običaj, naređeno je i da se Zevsov hram zatvori. Kasnije, Olimpiju su zadesili zemljotresi, odroni i poplave, a hram je oštećen i u požaru u petom veku nove ere. Nešto pre toga, statua je prebačena u carsku palatu u Konstantinopolju, gde se nalazila sve dok nije uništena u velikom požaru 462. godine naše ere.
