Klimatske promene (1): Tornado u Lazarevcu, vulkan u Makedoniji

0

Svilajnac posle tornada
 

… Toplotni talas iz 2003. godine u Evropi ubio 40.000 ljudi. Devet od deset godina između 2001. i 2010. su bile među 10 najtoplijih godina otkad se vrše merenja od 1850. godine, saopštila je Svetska meteorološka organizacija. Temperatura se povećala za 0,5 stepeni samo u jednoj deceniji. Klimatske promene su se ubrzale u prvoj deceniji 21. veka, a trend je nastavljen i 2011. godine, koja je bila najtoplija otkad se vodi evidencija.

Ni Balkan nije van trenda. Temperatura na godišnjem nivou u Beogradu od 1887. do danas porasla je za 1,5 stepen Celzijusa, a u Srbiji porast je bio 0,6 stepeni. Posle katastrofalnih poplava Lazarevac i Svilajnac su stradali od tornada. Tornado je podizao natovarene kamione, nosio krovove kuća i čupao bandere.

 

Kafa u opasnosti

Prema pisanju "Hafington posta", mogli bismo do 2050. da ostanemo i bez nekih namirnica. Pojačana vlažnost i toplota pogodna je za širenje gljivica koje napadaju stablo kafe arabike. Jedna studija iz 2011. predviđa nestanak kafe arabike u Nikaragvi i Meksiku u toku narednih nekoliko decenija. Svet bi mogao da ostane i bez čokolade. Naime, 70 odsto kakaoa proizvodi se u zapadnoj Africi, gde će temperature porasti u proseku za 2,3 stepena do 2050. I hmelj je na udaru klimatskih promena, pa će ljudi ostati i bez piva ukoliko temperature porastu.

Iznad Republike Srpske nedavno je prošao gigantski oblak dug tri kilometra. On je pored olujnog vetra kakav se ne pamti, izručio grad veličine teniske loptice, koji je uništio 15 dalekovoda i izazvao nestanak struje u pola zemlje.

 

Kod Kuršumlije crni skakavci ujedaju ljude i životinje, a kreću se u roju dugačkom nekoliko stotina metara. U Sloveniji prete azijski stršljeni. U Makedoniji je stubove dima počeo da izbacuje i vulkan Duvalo kod Ohrida. "Vulkan reaguje na promenu vremena", izjavio je dežurni iz vatrogasne službe.

Nova studija toplog vremena, koju je izdala Nacionalna prirodnjačka federacija SAD, predviđa da će ekstremno toplo vreme postati uobičajeno do 2050. godine. Predviđa se da će najpre stradati tropski pojas, i to Indonezija 2020. godine. Deo Srbije postao bi pustinja, a život u velikim gradovima sveta mogao bi da postane nemoguć.

 

A u Jerusalimu se ove godine grudvali
 

Klimatolozi predviđaju da bi dramatične promene vremena mogle da pogode Njujork 2047, a London 2056. Očekuje se temperatura od 50 stepeni Celzijusa za četvrt veka, i to pod uslovom da se smanji ispuštanje štetnih gasova.

Ujedinjene nacije upozoravaju u svom godišnjem izveštaju da će siromašni biti najteže pogođeni klimatskim promenama. Globalno zagrevanje će povećati pretnje po zdravlje ljudi, ugroziti useve i uzrokovati poplave. Ono bi, takođe, moglo produbiti siromaštvo i izazvati ratove.

 

Uzrok je povećanje količine ugljen-dioksida u atmosferi, koji zadržava toplotu i uzrokuje globalno zagrevanje. Vlažnost vazduha se stalno povećava i opasnija je po ljudsko zdravlje nego toplota. Grupa francuskih naučnika ustanovila je da visok vazdušni pritisak i veća vlažnost vazduha povećavaju rizik od moždanog udara. Ni životinjama nije bolje. Biolozi upozoravaju da mrki medvedi imaju problem sa zimskim snom. S druge strane, biljni paraziti šire se sve više, pa stradavaju usevi, ali i ekosistemi šuma.

Jedan deo stručne javnosti tvrdi da su veliki gradovi sve topliji nezavisno od ispuštanja ugljen-dioksida u atmosferu. Klimatolog Patrik Majkls sa Kejto instituta tvrdi da beton i opeke u gradovima zadržavaju više toplote nego ugljen-dioksid.

 

Protivnici "ekološkog totalitarizma" pozivaju se i na slavnog srpskog naučnika Milutina Milankovića i njegove čuvene cikluse, dugoročne promene klime. U ova dva naučna tabora nema saglasnosti. Zagovornici borbe protiv globalnog zagrevanja nazivaju se alarmisti, uzbunjivači, ili zeleni. Oko zelenih su tradicionalno okupljene socijalističke partije i srednji građanski sloj. Protivnici se nazivaju skepticima, okupljaju konzervativnije grupe i krupni kapital zajedno sa liberalnim strankama.

Iako se sve češće u svetu postavljaju solarne ploče i vetrenjače, zasad je to vrlo mali korak za prirodu. Solarna energija veoma neefikasna i mora da bude subvencionisana. Bilo je i sumanutih predloga. Škotski naučnici izneli su pre dve godine neobičnu ideju kako da se Zemlja zaštiti od zagrevanja. Džinovski suncobran bi bio ogroman oblak prašine koji bi okružio planetu. To bi bilo samo privremeno rešenje. Bilo je ideja da se postave džinovska ogledala u svemir koja bi odbijala Sunčeve zrake.

Meteorologija i medicina se sve više udružuju, jer ljudi sve češće osećaju posledice promenljivog vremena. Biometeorolozi objašnjavaju da se približavanjem nepogode i jačanja vetra u atmosferi stvara veća količina pozitivnih jona, na koje reaguje i naš organizam. Posledica su depresija, glavobolja, nesanica, malaksalost, potištenost.

Učesnici u maratonskim pregovorima o klimatskim promenama u Varšavi novembra 2013. uspeli su da postignu dogovor koji će se potpisati 2015. godine u Parizu, a stupiti na snagu 2020. godine. Neslaganje tokom pregovora nastalo je jer su bogate države pokušale da uvedu ograničenje za emitovanje ugljen-dioksida svim zemljama, dok su one siromašnije smatrale da bogate treba da preuzmu veći finansijski teret jer su one i odgovorne za zagađenje. Predloženo je osnivanje Varšavskog mehanizma, koji bi pomogao zemljama u razvoju da se bore s gubicima i štetom izazvanom velikim vrućinama, poplavama i sušom.

 

Sutra – Klimatske promene (2): Gromovnik i kisele kiše

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here