U selima Radovnici, Stajevcu, Surlici, Trnici, Kozjem Dolu, Crnoj Reka, Vogance, Barbace, Goločevac, Crnovce i danas se pevaju devojačke pesme.
– Nekada su se devojke i mladići sastajali na crkvenim zborovima, na poljskim radovima i krišom razgovarali. Kad bi se dvoje mladih zagledalo jedno u drugo, mladić bi devojci poklanjao jabuku. Ako devojka prihvati dar, znači da želi da pođe za njega. Tada mladić obavesti svoje roditelje, a oni počnu da se raspituju o njenom poreklu i o porodici. Ukoliko mladi pokažu svoju ljubav u obrednoj igri lazarice, onda su se nalazile provodadžije iz bliže ili dalje rodbine kako bi posredovali između njihovih roditelja sve do prosidbe – počinje priču o obredu lazarica u Gornjoj Pčinji Momčilo Zlatanović, sakupljač narodnih umotvorina Južne Srbije, književnik i profesor univerziteta u penziji.
VENCI OD CVEĆA
Selo Radovnica je srce Gornje Pčinje u kojoj se svake godine tradicionalno na dan Blagovesti održava svenarodni sabor, a od ranog jutra u grupama kreću pevajući lazarice.
– Grupu lazarica čini šest ili više neudatih devojaka od 14 do 20 godina, one predstavljaju dva lazara i lazarice – dve prednjice i dve zadnjice. Prvi lazar je najstarija, najviša i najlepša devojka, a zadnjice su najmlađe i najsitnije devojke. Ponekad su to i devojčice od sedam godina. Zadnjice su devojke koje prvi put učestvuju u lazaricama. One će naredne godine biti prednjice, a zatim muški ili ženski lazar. Ova postupnost ukazuje na prvobitni obred inicijacije – uvođenje devojčica u red devojaka. Rano ujutru lazarice oblače svečanu narodnu nošnju, a u tome im pomaže lazareva majka. Oblače starinsku dugu vezenu košulju, jelek, starinsku crvenu suknju, vutu, tzv. pervaz sa šarama u obliku kola-romba, pojas, crne vunene čarape i opanke. Spreda preko pervaza za pojas pričvrste vezenu maramu, a sa strane po jednu sličnu manju maramu. Oko vrata stave ogrlicu od zlatnih ili srebrnih metalnih para, takozvanu žutku. Preko leđa ogrnu žutu maramu s resama. Na jeleku nose kite od manastira u obliku trouglova ili krugova. Ovi trouglovi su nalik na uzle, odnosno amajlije koje treba da zaštite lazarice od zlih očiju. Na glavi nose crvene marame koje vežu kao turban, a lazarice nose šešire ispletene od slame i okićene vencem od cveća, što ukazuje da lazarice predstavljaju i duhove prirode koji treba da utiču na plodnost – navodi Zlatanović.
– Lazarice polaze iz kuće pre izlaska Sunca u petak pred Lazarevu subotu, što simbolično predstavlja buđenje prirode, kad počinje nov zemljoradnički i stočarski proizvodni ciklus sa magijskim obredima za plodnost. Devojke su obučene u starinsku narodnu nošnju. Lazarice se ređaju po visini, od najviše prema najnižoj. Devojka koja se uda više ne učestvuje u ovoj procesiji – kaže profesor Zlatanović.
Žal za bratomU Gornjoj Pčinji jevanđeoska priča pretvorila se u legendu o dve sestre meštanke, koje su mnogo patile za rano umrlim bratom i svakog dana odlazile na groblje i kroz plač dozivale: "Lazare! Lazare!" Bog se sažali na njihov bol i vaskrsnu Lazara. Navodno, u spomen sestara i brata Lazara, od tada se u Pčinji održava običaj Lazarice. Najpoznatije, one koje su se i najduže sačuvale, jesu iz sela Radovnica i Surlice kod Trgovišta. |
SIMBOL PLODNOSTI
Povorka lazarica prvo ide na izvor kod koga lazari i prednjice stoje u polukrugu, zadnjice igraju, a ostale devojke pevaju: "Dobro jutro, studna vodo", jer voda ima veliku ulogu u magijskim običajima za plodnost. Zatim se sve devojke umiju na izvoru. Posle toga se vraćaju u kuću lazara i, dok idu kroz šumu, preko polja, livada i pored ovaca ili orača, pevaju pesme namenjene šumi, polju, njivi, livadi…
– Pred kućom ih dočekuje domaćica i posipa žitom kao simbolom plodnosti, života, ali i Isusa Hrista, a one tada pevaju: "Rodilo se, prerodilo, celu zemlju natežalo." Lazarice je ljube u ruku, ulaze u kuću, gde doručkuju za sofrom. Kad završe s jelom, običaj je da sve u isto vreme bace kašike na sofru. Potom ih je domaćica darivala novcem ili jajima, pasuljem ili nekom drugom hranom – kaže Zlatanović.
Voda za žabeU Gornjoj Pčinji se do danas održalo verovanje da će devojka koja za vreme svog devojaštva ne uzme učešća u lazaricama – na onom svetu nositi žabama vodu. Po pravilu, treba tri godine zaredom ići u lazarice jer, u protivnom, može se očekivati neka nesreća. Na ovaj način su devojke štićene i od prerane udaje. |
Odatle kreću po celom selu, od kuće do kuće, i pred svakom igraju i pevaju pesme namenjene prvo kući, a zatim i ukućanima. Pri tom sakupljaju poklone. U pletenu korpu domaćini stavljaju jaja, voće, pletene čarape…
– Danas se uglavnom daruju novcem i slatkišima. Nevesti pevaju: "Što su ovo lepi dvori, što su lepo sagrađeni, još po lepo izmeteni…"! A momku pevaju: "More, momče, namerniče, koju voliš da nameriš? Kako možeš da spiješ, u krevet bez devojče?" Peva se ženskom i muškom detetu, na pooranoj njivi se peva i igra, ovcama u toru, rodnom drvetu. Danas se to čini samo ispred kuća, ali i to je dovoljno za očuvanje lazaričkog običaja u Gornjoj i Donjoj Pčinji – objašnjava profesor Zlatanović.
VrbicaLazarice su i deo nasleđa starih Slovena i hrišćanstva. U subotu je Hrist došao u Vitaniju, gde pre četiri dana pre njegovog dolaska umro Lazar, brat Marte i Marije. Sažalivši se na njihovu tugu, Hrist je vaskrsao Lazara. Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se posle večernje službe osveštavaju u crkvi i dele narodu – zato se Lazareva subota zove i Vrbica. |
