Mnogo teškog obrušilo se na naš narod, od brižnosti ni osmeh da se izmami. A kako život teče naši Parižani, članovi Svesrpske zajednice Francuske, odlučili su da se malo odmore, udahnu svežeg i mirisnog vazduha i – otišli na izlet do Živernija.
Živerni je sav u cveću, a moglo bi se reći da je i omaž jednom od najboljih impresionista Klodu Moneu. Tamo je živeo, tamo radio, turisti tamo dolaze kao u "Meku slikarstva" ili kao u ovozemaljski raj.
– Krenulo je nas 45, Dejan je dao svoj autobus i zarulali se točkovi po ritmu našeg dobrog raspoloženja – opisuje aktivista i vođa izletnika Predrag Janković.
Na odredište su stigli u devet sati. Odmah se ulazi u Vodeni vrt, sledi vrt ispred Moneove kuće, pa Moneov muzej. Sve lepše od lepšeg, a mora se obići i seoce Živerni.
– Bože, svaka kuća, dvorište i vrt su slika za sebe, svi u svojoj priči. Išli smo i u 26 kilometara udaljeni šato (dvorac) Gajar – nadovezuje Predrag.
Puca sve od zelenila i to daje povod Srbima da izvade sve što su poneli i što godi ukusu. Ispred "uživaoca" – celo prase. Mnogo slasno, a ispade praseća glava najslasnija.
– Dali smo je na licitaciju, pobedila u ovoj konkurenciji najstarija baba-tetka Marica (74), platila je za nju 24 evra.
Radosna Marica, pa viče:
– Ko će sada da mi razbije glavu i izvadi mozak?
Ori se od smeha.
– Prijatan, mnogo lep dan. Uživam baš – komentariše psiholog Ivanka Todorović.
Rade Milovanović je Lozničanin, govori:
– E, prirode! Klod Mone je rođen u Parizu, a siguran sam da je
Živerni izabrao za uživanje. Gledam ovu prirodu, ovo cveće, toliko lepote ne može ni da mi stane u oko. Pri tome se super družimo. Ma i ove naše žene, lepe i one, a još nam lepše spremile đakonije. Evo, hvalim ih na sav glas, a da je sve to probao, hvalio bi ih i Klod Mone, još bi ih i naslikao.
Posle kraljevskog ručka i ptičjeg mleka, nažalost, nije bilo mesta da se prilegne, te šta će, morali izletaši noge da protegnu, stigli i do obližnje šume, gde ih malo poprska i kišica.
Nekome pade na pamet da se pomole Bogu. To uradiše, za srećan povratak. A kad su stigli u Pariz, smislili da nije štos ići kućama kad imaju i drugu kuću, restoran Kod Suzane. I tamo se dobro jede i pije, dobra je i kafica.
|
Uvek otvorena vrata |
