T. Ostojić
Gradić Džendauvi u Kvinslendu je i prošle godine stradao u poplavama

Australijski biro za meteorologiju (BOM) zvanično je proglasio 2020. La Ninja godinom, tako da sa nedavnim početkom leta, 1. decembra, dolazi više kiše u odnosu na prosek, kao i više tropskih ciklona i poplava u Kvinslendu.

Tako će nepunu godinu posle katastrofalnih požara u većem delu zemlje, ovo leto obeležiti velike količine padavina, a stanovništvo u mnogim priobalnim delovima pozvano je da se spremi za potpuno drugi vid nepogoda, nego u periodu od decembra 2019. do februara 2020.

Stručnjaci iz BOM kažu da će period od decembra ove do februara iduće godine verovatno biti vlažniji od proseka za veći deo Australije (više od 75 odsto za severozapadnu Australiju, istočni Kvinslend i duž obale NSW, veće od 60 odsto šanse za većinu preostalih delova zemlje).

Za Tasmaniju su približno jednake šanse za vlažnije ili sušnije uslove. Slična prognoza postoji i za decembar, mada je verovatnoća natprosečnih padavina povećana u Zapadnoj Australiji, a smanjena u odnosu na jugoistok države.

Međutim, La Ninja ne samo da povećava količinu padavina, kako predviđa Meteorološki biro, već može da se primeti i veća razlika između plime i oseke.

– Na osnovu merenja u luci u Sidneju, razlika između predviđanog nivoa vode i stvarnih merenja je oko deset centimetara, što nije neobično – objašnjava Hana Pauer, pomorski naučnik sa Univerziteta u Njukaslu i dodaje da ponekad ova razlika ide i do 40 centimetara.

Iako ova brojka možda ne zabrinjava, naučnica upozorava da plima viša od uobičajene, uz oluju, može da bude katastrofalna. Poslednjih godina plimu i oseku prati neprekidno rastući nivo mora zbog klimatskih promena na Zemlji.

La Ninja je deo klimatskog ciklusa koji se naziva El Ninjo-Južna oscilacija, ili ENSO – interakcija između okeana i atmosfere u tropskom Pacifiku. La Ninja godina je kada snažni vetrovi potiskuju toplu vodu iz istočnog Pacifika na zapad. Ovo utiče na različite delove sveta na drugačije načine. U Australiji se sva topla voda nagomilava, stvarajući više oblaka nego obično i, samim tim, više padavina na kontinentu.

To takođe znači da lokalni nivo mora na neko vreme raste, objasnio je Džon Čerč, okeanograf sa Univerziteta NSW.

– Visok nivo mora u zapadnom Pacifičkom okeanu, kroz indonežanski arhipelag, preliva se u istočni Indijski okean i na severozapad Australije. Širi se zatim oko Australije u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, postepeno jenjavajući – slikovito je opisao profesor Čerč.

Odstupanja u visini plime i oseke ne odnose se samo na pojave poput La Ninje. Mnoštvo faktora utiče na količinu vode koja se izliva na bilo koji određeni deo obale, kao što su promene u obalnoj geografiji ili vremenu. Na primer, cikloni (nizak vazdušni pritisak), uzrokuju porast lokalnog nivoa mora, jer manja sila pritiska površinu okeana.

Kristina Vijola, doktorant na Univerzitetu u Njukaslu, mišljenja je da nisu samo kuće izgrađene na morskim liticama ili uz peščane plaže u opasnosti da ih odnese nadošla morska voda koja zapljuskuje obalu.

– Ukoliko pogledamo infrastrukturu, sa plimama većim od očekivanih, postoji potencijalna mogućnost poplava – naglasila je ova naučnica.

Veća plima može da ošteti i ekosisteme, kao što su peščane dine, i da izvrši pritisak na ušća reka, koja štite kopnena područja od obalnih oluja. Kako se klima zagreva, a klimatski pokretači poput La Ninje postaju sve ekstremniji, postavlja se pitanje da li treba da očekujemo veća odstupanja u visini plime i oseke?

Doktorka Pauer je mišljenja da je taj proces u toku.

La Ninja, zvuči pomalo paradoksalno, takođe može da snizi nivo mora širom sveta. Ogromne količine vode izvučene iz toplog zapadnog Pacifika i bačene na suv, žedan australijski kontinent mogu da proizvedu merljiv i značajan pad nivoa mora.

– Tokom La Ninja leta 2010/2011. videli smo da je globalni nivo mora opao za pet milimetara – rekao je profesor Čerč.

Ali, efekat snižavanja nivoa mora La Ninje je samo privremen. Poput rezervoara koji polako curi, voda koja je pala s neba na Australiju na kraju se sliva nazad u okean, a nivo mora tako se vraća na prethodni nivo.

Moguće i kraljevske plime

Pored dodatne vode, La Ninja može da donese i ekstremnije, kraljevske ili prolećne plime, koje su obeležene višim plimama i nižim osekama. Kraljevske plime i oseke se dešavaju kada se Sunce, Mesec i Zemlja poravnaju, a kombinovano gravitaciono privlačenje Sunca i Meseca dovodi do toga da se okeani izboče više nego obično.

Nikad toplije proleće

Kraj prošle i početak 2020. obeležili su katastrofalni požari, dok je proleće ove godine bilo najtoplije od kada se vrše i beleže merenja temperature u Australiji. Srednja temperatura bila je za 2,03 stepena Celzijusa viša od proseka za ovo godišnje doba. Prethodni rekord držalo je proleće 2014. godine, kada je bilo 1,81 stepen toplije od proseka.

Delovi istočne i jugoistočna obala Australije beležile su čak i dane u kojima je temoeratura bila za deset stepeni viša od proseka za to doba godine, a najtopliji dani bili su 28. i 29. novembar kada je živa u termometru išla značajno preko 40 stepeni. Najveći apsurd je što su rekordno vreli dani zabeleženi usred La Ninja godine, a to je nešto što se najmanje očekuje.

Rekordne temperature u 57 gradova

Čak 57 gradova, gradića i manjih naselja širom Australije zabeležilo je ove godine najviše ikada izmerene novembarske temperature. Od većih gradova rekorde su zabeležili Njukasl i Vulongong u NSW sa 42,2 odnosno 40 stepeni Celzijusa.

Ali, ova dva grada su daleko iza manjih mesta u unutrašnjosti gde je živa išla čak i blizu 50. podeoka na samom kraju proleća, kao što je mestašce Andamuka na severu Južne Australije gde je izmereno tačno 48 Celzijusa!

Evo najtoplijih mesta u Australiji ovog proleća:

1. Andamuka (Južna Australija) 48 C
2. Mari (Južna Australija) 46,6 C
3. Firoj Krosing (Zapadna Australija) 46,5 C
4. Mildura (Viktorija) 45,7 C
5. Menindi (Novi Južni Vels) 45,6 C

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime