Pojavili su se neki novi, njima nepoznati ljudi velikog srca, odlučni da im olakšaju život. Tim povodom je i reporterska ekipa "Vesti" obišla u obrenovačkom iznajmljenom stanu Borku i Marka i njihova dva sina, 15-mesečnog Vojina i Lava koji je napunio mesec dana. Bila je ovo prilika da im uručimo i 200 evra od našeg vernog čitaoca Vitomira Savića iz Nemačke.
– Hvala gospodinu Vitomiru i "Vestima" i unapred izvinjenje, jer je Marko morao da ode. Tačnije, moj suprug radi pod nadnicu, tako da i pored želje da vas dočeka nije smeo da rizikuje da odbije posao, a od tuđe pomoći ne može doveka da se živi – izvinjava se Borka dok nas uvodi u iznajmljeni jednoiposoban stan, u kome su živeli i pre poplava. Vlasnik stana je bio uviđavan i dozvoli im da ostanu još nekoliko dana u njemu, ali uskoro moraju da se sele, jer je i njemu poplavljen stan, a gde dalje – ne znaju ni sami!
– Mnogo je neizvesnosti… Ja sam na porodiljskom odsustvu, radim u Agrimesu kao ekonomski tehničar i primam platu od 8.000 dinara (oko 70 evra). Sada ostajemo i bez krova nad glavom, a pomoć od nikoga ne možemo da očekujemo, jer svi žive teško. Markov otac je bolestan, nisu dobrog imovinskog stanja, a slično je i sa mojima koji žive u selu Vukićevica, na putu od Obrenovca ka Valjevu – kaže Borka i dodaje da je i pored toliko teškoća ipak zadovoljna.
|
Vitomir Savić
Meko srce BanjalučaninaKo je Vitomir Savić, čovek koji je donirao 500 evra za poplavljene u Srbiji i još 500 evra za žrtve poplava u RS. Ne bez ponosa, kaže ovaj 65-godišnjak da je rođen u Banjaluci, a da je na radu u Nemačkoj više od 40 godina, da je u životu krenuo od nule da bi danas postao vlasnik nekoliko zgrada i gostionice. "Znam šta znači nemati, a sada kada imam zašto ne bih nešto i podelio sa ljudima u nevolji, muke ne mogu da im otklonim, ali mogu da umanjim", kaže zemljak iz Majnca. Dugo godina je radio na građevinama, da bi se posle "spustio" na zemlju i danas zajedno s porodicom i unucima uživa u plodovima mukotrpnog rada. Od 500 evra, darovao je po 100 evra porodici Darije Petrović iz Banje Koviljače, kao i Obrenovčanki Sanji Nikolić, koja se trenutno sa troje dece nalazi u Prijedoru. Obe donacije su uručene, a ostatak od 300 evra ostavio je na raspolaganje "Vestima". Verujemo da će se i darodavac složiti s našim izborom – 200 evra za Lava Nešića, prvorođenu bebu u Obrenovcu. |
– Marko i ja smo se slučajno upoznali i desila se ljubav. Osam dana smo se zabavljali i odlučili na zajednički život. Nismo se pokajali. Volimo se, a dragi Gospod Bog je bio milostiv i našu ljubav nadgradio s dva sina. Mi jesmo sirotinja, ali smo i bogati jer imamo dva divna dečaka. Marko i ja se za tri godine nismo posvađali. Ljudi kažu da ljubav izađe kroz prozor kad na vrata zakuca glad, ali kod nas nije tako – priča Borka i ponosno pokazuje usnulog Lava. – Imamo kriza kao i svi, ali dovoljan je samo pogled na naše sinove pa da u nas uđe neka nova snaga – kaže Borka, hvaleći svog životnog saputnika koji ne bira posao, a ovih dana ga ima, jer su se ljudi prihvatili sređivanja kuća.
– Istina, mnogi ne plaćaju, ali šta ćemo, pa nemaju ni oni… Perspektive za neki bolji posao su nam nikakve. Planirali smo da kada malo skupimo novca, i Marko završi neki zanat – otkriva Borka njihove planove za budućnost, ali i priču o Lavovom dolasku na svet.
Selidba za selidbom– Prvo odredište Surčin, posle smo bili u hotelu Slavija, potom su odlučili da nas prebace u Krnjaču, ali dan ranije je Marku pozlilo i završili smo u Urgentnom centru. Kada smo se vratili prebacili su nas u Radničko prihvatilište na Voždovcu. Otišla sam na kontrolu, gde sam bila zadržana u porodilištu, da bih tri dana kasnije rodila Lava. Sa njim sam otišla u Radničko prihvatilište, a onda je Grad Beograd naredio iseljavanje… I vratili smo se ponovo u Obrenovac – priča Borka o njihovim selidbama. |
– Bio je petak, 16. maj… Marko se spremao za odlazak na nadničenje. Tek smo se probudili i preko televizije čusmo da voda preti Obrenovcu. Nisam se uplašila, na trećem smo spratu… Marko je otišao, a ja sam ostala sama u stanu. Ležala sam gotovo svih devet meseci sa Lavom jer je bila u pitanju visokorizična trudnoća, a sina Vojina smo nekoliko dana ranije odveli kod mojih. Čula sam galamu, otvorila vrata i videla da ljudi beže… Marko se javio rekavši da će njegov drug doći po mene… Oko 18 časova sam prevezena čamcem na šabačku stranu – seća se Borka, koja je posle put nastavila na traktoru ka Beogradu. Ipak, nesreću je pobedio novi život. "Sa Lavom je u naš život ušla sreća, živi dokaz za to je i pomoć dobrih ljudi, koji nas čak i ne poznaju. Svima od srca veliko hvala", poručuje Borka.
