Modu upravljanja državom iz senke svojevremeno su započele američke, britanske i ostale "eksencije" (zli jezici su šuškali da su nam čak i ovu čudnu vladu sastavili), bilo je takoreći normalno da se petljaju gde im nije mesto i da komentarišu svaki potez koji im se ne bi svideo. Siročići na vlasti su se na to bleskasto smeškali ko dete uhvaćeno sa usranim gaćama. I slušali šta im se kaže.
E, pa više neće moći tako!
Odsad Srbijom upravlja njegovo visočanstvo Aleksandar, ali Konuzin, ambasador bratske nam Rusije. Kao predstavnik vaskrsle svetske sile, iza čijeg agremana stoji razgoropađeni ruski medved, sa uživanjem se saživeo sa ulogom koju su igrale njegove zapadne kolege.
I, da vidiš, dosta mu dobro ide!
Prvo je (prema nezvaničnim izvorima) zapretio da će matuška Rusija dići ruke od Kosova ne budemo li kooperativni po pitanju prodaje NIS-a (po sistemu "ako smo braća, kese nam nisu sestre"). Takav revolveraški argument nije mogao da bude ignorisan, pa smo tako dobili loše, ali zato skupo gorivo, kako i sleduje neodlučnom prodavcu.
A, onda se dotični Konuzin, žureći da postavi crveni tepih svom predsedniku Medvedevu, setio i ruskih oslobodilaca Beograda. U duhu tolerancije i bratskog razumevanja maltene je naredio da se sovjetskim maršalima Birjuzovu, Tolbuhinu i Ždanovu koliko odma’ vrate ulice. Tu je, pak, natrčao na žilavog Đilasa, koji se ni Mrke, ni Cigana ne boji, kamoli ruskog ambasadora koji dođe i ode, a gradonačelnik ostaje da se gomba sa posledicama sopstvenih ishitrenih brljotina.
"Manje je vremena trebalo Crvenoj armiji da oslobodi Beograd, nego Beogradu da oslobodiocima vrati imena ulica", cinično je poručila njegova ekselencija sa nekog bogtepitakojimpovodom skupa, kakve obično bira da poruči nešto važno.
Bandoglavi gradonačelnik, međutim, ni tada nije bio preterano uzbuđen, tako da će sovjetski maršali, u najboljem slučaju, marširati nekim novim drumom pored Batajnice, Borče, Dobanovaca…
("Ma, šta oće ti Rusi?! Beograd su oslobodili partizani, a ne oni!", besno je celu cirkusijadu oko posete Medvedeva komentarisao general Stevan Mirković).
Aleksandar Aleksejevič Konuzin, neuspešni lobista za povratak crvenoarmejaca na velika vrata, prekjuče nas je ponovo šokirao. Kaže – gradićemo nuklearku u Srbiji.
Nuklearka je super stvar!
Menjajte već jednom taj glupi zakon, pa da zidamo!
I Bog da vas vidi!
Da je neki zapadni ambasador istrčao u javnost sa takvom "genijalnom" idejom, već bi bio izmazan od glave do pete. Ovako, jedino su mediji ostali na prvoj liniji odbrane od sulude ponude. Nadležno ministarstvo se oglasilo stidljivim demantijem. Ako g. Konuzin jače pritisne, ko zna: možda stigne i demanti na demanti.
I eto nama Černobiljke, zamajca privrede i čega sve ne.
Gospodine Medvedev, vodite g. Konuzina u Moskvu, da se malo odmori. Pošaljite nekog ko nas toliko ne voli.
Od njegove ljubavi nam pucaju kosti, samo nam još fali da počnemo da se rađamo sa dve glave, pet nogu i četiri ruke.
