Mileševac opet na skeneru

0

Stručni tim Centralnog instituta za konzervaciju iz Beograda završio je lasersko snimanje tvrđave Mileševac, na strmoj litici na ulazu u kanjon Mileševke, što je uvod u rekonstrukciju srednjovekovnog objekta kod Prijepolja.
Na taj način dobiće se potpuna slika stanja kao i oštećenja objekata, a sve radi izrade dokumentacije za planirane konzervatorsko-restauratorske radove.
-Opština Prijepolje je u budžetu za ovu godinu planirala skromna sredstva od 300.000 dinara što će biti dovoljno da se najsavremenijom tehnologijom snimi teren i statika postojećih zidova za buduću projektnu dokumentaciju – rekao je predsednik Skupštine opštine Vukosav Tomašević. Na taj način steći će se realni uslovi da se uskoro počne sa obnovom Mileševac, što je i najvažniji projekat u obeležavanju osam vekova manastira Mileševe.
Jerinin grad
U jedinom do sada obavljenom istraživanju, iz 1974. godine, Gordana Gavrić i Mirko Kovačević nisu mogli da dođu do relevantnih podataka o tačnom vremenu gradnje utvrđenog grada Mileševac, u narodu poznatom i pod imenom Jerinin grad u Hisardžiku kod Prijepolja.
 

Presek ostatka zidina
– Ovo je treći put da se na jednom ovakvom lokalitetu koristi laser koji mnogo šire, brže i kompleksnije obavlja taj posao koji uključuje i pravljenje preseka ostataka zidina. Laser će snimiti sve ono što je vrlo teško snimiti klasičnom geodetskom opremom – rekao je arhitekta Marko Aleksić iz CIK-a. Prema njegovim rečima, nakon laserskog snimanja znaće se kako je izgledao srednjovekovni grad.

No, njihova istraživanja dala su naznake burne i veoma duge prošlosti Mileševca.
-Mileševac je najverovatnije građen u 14. veku, mada još precizno ne znamo ko ga je gradio. Pominju se Vojislav Vojinović, Nikola Altomanović ili čak neko treći, ali znamo da je Mileševac, posle podele ovog dela Polimlja, pripao (bosanskom kralju) Tvrtku i znamo da je nakon njegove smrti grad preuzeo Sandalj Hranić -rekao je direktor Muzeja u Prijepolju Slavoljub Pušica.
Materijal pronađen arheološkim istraživanjima pokazuje da su posade na Mileševcu koristile luk i strelu jer su pronađeni metalni završeci strela. Pronađeni su delovi pancira, kao i čitava serija eksera ručno kovanih od metala dužih od 30 centimetara.
Dalja arheološka istraživanja Mileševca otežava činjenica da je lokalitet na ekstremno nepristupačnom terenu – na više od 800 metara nadmorske visine, nad kanjonom Mileševke 250 metara po vertikali od gornje zone srednjovekovnog grada.
Ekstremni uslovi
Istraživanja su pokazala da je, u tako ekstremnim uslovima, za bilo kakav eventualni građevinski poduhvat, neophodno najpre rešiti probleme komunikacija i bezbednosti onih koji to budu radili. Sva snimanja terena su prethodnih dana obavljana isključivo uz asistenciju speleološke sekcije Planinarskog društva Kamena Gora. Teren je praktično bez puta, posebno za transport materijala, a pre četiri decenije za to su poslužili tovarni konji koji su iznajmljivani po okolnim selima. Danas je helikopter praktično jedini način da se na utvrđenje transportuju kamen, pesak, drvo i ostalo.
– Četrdeset godina posle istraživanja pokrenuli smo ovaj projekat da se, pre svega, uradi dokumentacija i da se utvrđeni grad Mileševac uvede u katastarske knjige. Tek posle toga bi usledila arheološka istraživanja, izrada projekata i, konačno, rekonstrukcija Mileševca. To jeste krajnji cilj i, realno, još smo daleko od njega, mada je sama rekonstrukcija relativno brzo izvodljiva-ocenio je Pušica.

 

Grad imao 12 kula
– Evlija Čelebija, recimo, piše da je grad imao 12 kula, a mi danas imamo zidine koje pokazuju postojanje četiri kule i laser će dati odgovor gde je onih osam-dodao je Aleksić.
Obeležavanje osam vekova postojanja Mileševe je 2019. godine. Do tada, nadaju se stručnjaci, Mileševac će biti rekonstruisan čime će jedan burni deo istorije imati daleko jasniju sliku.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here