Svet rada je sve suroviji, ističu nemački psihoterapeuti, ukazujući da je povećan broj aktivnosti koje se obavljaju istovremeno, ugovori o radu se sklapaju praktično još samo na određeno vreme, a pritisak konkurencije je sve jači.
Paralelno s tim, tokom poslednjih 20 godina, broj osoba sa psihičkim oboljenjima se udvostručio, prenosi "Dojče vele“.
Nemačka psihoterapeutska komora je do zabrinjavajućih podataka došla na osnovu izveštaja društava za obavezno zdravstveno osiguranje.
Komora, međutim, smatra da bi pogrešno bilo generalno zaključiti da rad čini bolesnim, uzimajući u obzir i činjenicu da lekari i sami pacijenti danas mnogo otvorenije govore o psihičkim problemima nego što je to ranije bio slučaj.
"Stigmatizacija je manje izražena, mada još postoji, pri čemu sada ljudi mnogo lakše prihvataju dijagnoze, recimo, ako im lekar kaže da pate od depresije. Doduše, i lekari su usavršili dijagnostičke metode", izjavio je predsednik Nemačke psihoterapeutske komore Rajner Rihter.
On, međutim, ističe, da ima mnogo jasnih indicija da se broj psihičkih oboljenja bitno povećao, zbog teške situacije na tržištu rada, pre svega, u oblasti uslužnih delatnosti.
Jedanaest odsto svih slučajeva u kojima zaposleni nisu došli na posao, jer se nisu osećali dobro, ima psihičke uzroke. Bolovanja, međutim, najčešće traju dugo, u proseku tri nedelje, i dosta koštaju, proizilazi iz tog istraživanja.
"Samo za direktno lečenje depresije godišnje dajemo 4,3 milijarde evra. To su samo troškovi terapije, a u taj iznos nisu uračunate naknade za bolovanje i slično", kaže Rihter.
Prosečan depresivni pacijent godišnje košta 4000 evra, što je velika suma, a da se i ne govori o šteti koju trpi privreda zbog ograničenih radnih sposobnosti, upozoravaju nemački lekari.
Jedan od pojmova koje su psihoterapeuti poslednjih godina "oživeli" jeste otuđenje, u smislu u kome je o tome govorio Karl Marks ističući da "čovek u industrijskoj proizvodnji gubi prirodnu vezu sa rezultatom te proizvodnje", preneo je "Dojče vele".
