Vakcinacija protiv kovida u Australiji nije obavezna, ali cilj Vlade Skota Morisona je minimum 70 odsto zaštićene populacije, kako bi se smanjio obim restriktivnih mera, odnosno 80 odsto cepljenih za otvaranje međunarodnih granica.
Pritom je upravo premijer nedavno izjavio da firme moraju da budu izuzetno obazrive kada zahtevaju obaveznu vakcinaciju zaposlenih, jer bi ukoliko se ne pridržavaju “razumnih direktiva” mogle da završe na sudu.
U međuvremenu je ombudsman za ravnopravnost na poslu ažurirao smernice za vakcinisanje i svrstao radnike u četiri nivoa rizika.
Zaposleni u opasnosti od dobijanja kovida na radnom mestu mogli bi biti primorani da se vakcinišu.
Istina, pravni stručnjaci smatraju da “razumna direktiva” mora da se procenjuje od slučaja do slučaja i da su poslodavci odgovorni za stvaranje radnog okruženja zaštićenog od kovida.
Za koga je cepivo obavezno?
Kao i sve vakcine u Australiji, i vakcina protiv kovida je dobrovoljna na nivou politike savezne vlade, ali uz neke izuzetke.
U junu se Nacionalni kabinet složio da svi radnici u staračkim domovima u Australiji moraju da budu vakcinisani do sredine septembra. Za ostale visokorizične radnike, kao što su zaposleni u karantinskim hotelima, lica koja brinu o starima, radnici na aerodromima i prevoznici, pravila mogu da variraju od države do države.
Ombudsman je u četvrtak objavio ažurirane informacije za poslodavce. Formirana su četiri nivoa radnika, koji treba da pomogne firma u proceni da li postoji “razuman osnov” za obaveznu vakcinaciju.
– Nivo 1 se odnosi na zaposlene u interakciji s visokorizičnim kategorijama ljudima, kao što su radnici u hotelskim karantinima i aerodromski radnici.
– Nivo 2 se odnosi na one koji dolaze u kontakt sa visokorizičnim grupama ljudi, kao što su zdravstveni radnici i oni koji brinu o starim licima.
– Nivo 3 se odnosi na zaposlene sa svakodnevnom javnom interakcijom, kao što su radnici u maloprodaji i supermarketima. Upravo u ovom nivou će se od slučaja do slučaja procenjivati šta je to razumna smernica za vakcinaciju.
– Nivo 4 čine zaposleni s minimalnim kontaktom licem u lice.
I pored izvršene kategorizacije i sigurnijeg pravnog osnova za uvođenje vakcinacije, ove odluke i dalje mogu da budu predmet sudskih sporova.
Šta kaže Savezna vlada?
Premijer Morison je odbacio obaveznu vakcinaciju na nivou savezne politike i rekao da poslodavci moraju sami da odluče. Time je na određeni način “oprao ruke” pred građanima, a firmama prebacio vruć krompir da se nose sa ovim izazovom.
Prema mišljenju premijera, poslodavci mogu da daju razumnu direktivu svom osoblju, pod uslovom da je to u skladu sa zakonom o sprečavanju diskriminacije.
Šta je “razumna direktiva”?
To zavisi od rizika na radnom mestu, odnsono gde se radno mesto nalazi, kao i individualnog rizika svakog radnika. Ombudsman kaže da je u oblastima u kojima neko vreme nije bilo prenosa virusa u zajednici manje verovatno da će se direktiva o vakcinisanju zaposlenih smatrati razumnom.
S druge strane, za preduzeća koja ostaju otvorena tokom karantina, prenos je verovatniji, pa je otuda obavezna vakcinacija na radnom mestu – razumna.
Stručnjaci smatraju da će se nekoliko faktora uzimati u obzir pri odlukama o obaveznoj vakcinaciji. Prvi je priroda bolesti, a to je da kovid izaziva smrt i značajne zdravstvene probleme. Zatim, kovid se prenosi vazduhom. Samim tim su ljudi u zatvorenom izloženi većem riziku. Takođe, vodiće se računa o tome da li su u pitanju radnicim koji zbog godina ili zdravstvenog stanja spadaju u rizičnu grupu da obole od kovida.
Šta kažu sindikati?
Iako sindikati podržavaju vakcinaciju radnika, izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti da im poslodavci to nametnu kao obavezu. Prema stavu Australijskog saveta sindikata i Poslovnog saveta Australije, obavezna vakcinacija je ozbiljna odluka koju ne treba prepustiti pojedinačnim poslodavcima, i potrebno je da se odnose prema tom pitanju sledeći savete o javnom zdravlju zasnovane na riziku i medicinskim dokazima.
Plaćeno odsustvo
Stručnjaci kažu da bi poslodavci pre donošenja odluke o obaveznoj vakcinaciji trebalo da se konsultuju sa sindikatima i zaposlenima i razmotre njihove stavove. Ukoliko bi se odlučili za vakcinaciju, radnicima bi trebalo platiti putne troškove i razmotriti mogućnost plaćenog odsustva za odlazak na vakcinaciju, plus plaćeno bolovanje ako se posle imunizacije ne osećaju dobro.
Šta ako radnik odbije?
Pravni stručnjaci smatraju da radnik koji odbije da se vakciniše mora to i da obrazloži. Na primer, ako je reč o zdravstvenom stanju, moraće da dostavi medicinske podatke koji potkrepljuju njegove tvrdnje, kao i dokaze da su pojedinačni rizici od vakcinacije veći nego rizik od dobijanja kovida.
U tom slučaju poslodavac bi morao da razmotri mogućnost drugih mera, koje bi omogućile zaposlenom da nastavi da radi bez vakcinacije, poput obaveznog nošenja maski i rada na daljinu.
Ukoliko radnik jednostavno ne želi da se vakciniše, poslodavac bi mogao da ga otpusti, ako je rizik od zaraze ili širenja kovida na tom radnom mestu dovoljno visok.
