O dugovečnosti su do sada sprovedena brojna istraživanja, a sva su pokazala da tajna dugovečnosti nisu stroge dijete niti rigidan pristup ishrani – tajna je u svežim namirnicama, ishrani bogatoj povrćem i zdravim izvorima proteina.
Svi znamo da je zdrava ishrana važan faktor na putu ka zdravom i dugom životu. O tome su nas naučile takozvane plave zone – posebna područja u svetu u kojima ljudi statistički žive duže, zdravije i kvalitetnije od proseka. Ipak, dobra vest je da ne moramo živeti na tim geografskim područjima da bismo usvojili pristup ishrani koja omogućava dug i zdrav život. Mnoge navike koje doprinose dugovečnosti možemo primeniti i u svakodnevnom životu, prilagođene sopstvenom ritmu, kulturi i dostupnim namirnicama.
Upravo to proučavaju stručnjaci za dugovečnost (longevity), koji istražuju navike ljudi koji su u dobrom zdravlju dočekali duboku starost. O dugovečnosti su do sada sprovedena brojna istraživanja, a sva su pokazala da tajna dugovečnosti nisu stroge dijete niti rigidan pristup ishrani – tajna je u svežim namirnicama, ishrani bogatoj povrćem i zdravim izvorima proteina, kao i u opštem odnosu prema hrani koji naglašava umerenost, raznolikost i dugoročno održive navike.
Hrana za dugovečnost
Ipak, postoje namirnice koje stručnjaci smatraju posebno zdravim i kvalitetnim. O kojim je namirnicama reč, saznajte u nastavku teksta.
Riba
Riba je najbolji izvor omega-3 masnih kiselina, koje podržavaju zdravlje srca, kognitivne funkcije i smanjenje upalnih procesa. Njihova uloga je posebno važna s godinama, kada zdravlje mozga postaje osetljivije. Dijetetičarka i stručnjakinja za dugovečnost Kerolajn Sjuzi objašnjava da bi, umesto opterećivanja kalorijama, trebalo da se fokusiramo na nutrijente u svakom obroku.
Tu nastupa riba poput lososa, haringe, sardine i skuše – osim što je bogata proteinima i nutritivno veoma snažna, minerali, vitamini i omega-3 masne kiseline čine je savršenom bazom za zdrav ručak ili večeru.
Mahunarke
Kada govorimo o plavim zonama poput japanskog ostrva Okinava, Sardinija u Italiji, poluostrva Nikoja u Kostariki, ostrva Ikarija u Grčkoj i zajednice u Loma Lindi u Kaliforniji – verovali ili ne, sve ove zajednice u proseku konzumiraju pola šolje pasulja dnevno, kako je za portal Self objasnila stručnjakinja Liz Vajs.
Pasulj je izuzetno vredan u ishrani za dugovečnost jer je bogat vlaknima koja hrane zdrave crevne bakterije, pomažu u regulaciji nivoa glukoze u krvi i doprinose osećaju sitosti. Osim toga, odličan je biljni izvor proteina, minerala i antioksidanasa, a redovna konzumacija povezuje se sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i upalnih procesa povezanih sa starenjem.
Proteini iz biljnih izvora
Svi znamo da su proteini izuzetno važni, a stručnjaci ističu da nam, što smo stariji, treba sve više proteina jer telo s godinama postaje manje efikasno u njihovom iskorišćavanju za izgradnju i očuvanje mišićne mase.
Kada je reč o izvorima proteina, većina stručnjaka za dugovečnost prednost daje biljnim proteinima u odnosu na meso, jer su dugoročno povoljniji za zdravlje. Prerađeno i crveno meso povezuje se s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta raka, dok biljni izvori poput tofua, tempeha, sočiva, pasulja, leblebija i graška, pored proteina, obezbeđuju i vlakna i fitonutrijente.
