Nedostaju sunce i trešnje iz zavičaja

0

 

Zna se da će kod Hercegovaca uvek biti puno sveta (ovaj put oko 600 gostiju), da će muzike i pesama biti za svačiji ukus i dušu, da će hrana biti ukusna, i sve to beše i u subotu uveče. Najupečatljivije, međutim, je to što se Hercegovci zaista ponašaju po onoj "da se stari vide, srednji druže i prijateljuju, a mladi upoznaju".

 

Članovi kanadsko-srpskog dobročinstva "Jovan Dučić" koji i organizuju ove večeri, pokazali su se kao dobri domaćini, valjda se ta njihova ljubav za rodni kraj, za hercegovački kamen, krš i sunce odrazi i na kompletnu atmosferu, pa je prisutnima, zaista, bilo ugodno među svojima, a bogami i u kolu koje se vilo skoro neprekidno, prekidano samo kratkim plesačkim intermecima.

 

Pojačanje iz stare Hercegovine

Velimir i Rada Jagodić, nekadašnji stanovnici Goražda koji sada žive u Burlingtonu, došli su sa kćerkom Zoranom, zetom Vladimirom i prijom Nevenkom (Vladimirovom tetkom) da se provesele i sretnu sa prijateljima i poznanicima.
– Volim društvo, uživam u pesmi i igri, a ovo je prilika i da izvedem suprugu i zato smo česti gosti na Hercegovačkoj večeri, iako nismo "pravi" Hercegovci, ali smo iz "stare Hercegovine" – kaže Velimir koji je u kolu, uz suprugu sa jedne i kćerku sa druge strane pokazao i zavidno igračko umeće.
Veseli i druželjubivi, Rada i Velimir 40 godina su u srećnom braku u kome još imaju sina Zorana, a posebno su ponosni na unuke Laru i Aleksandra. Rada je u svoje doba važila za lokalnu lepoticu, a Velimir za lepuškastog mangupa, pa su svojom duhovitošću i pričama iz mladosti širili dobro raspoloženje i pozitivnu energiju.

 

 

Neko je prokomentarisao da odavno nije video lepšeg sveta na okupu, Hercegovac u blizini je priskočio kako je to "u genima", ali se Sarajlija snašao da kaže "ima ovde i drugih, nisu samo Hercegovci". U emigraciji, ljubav za rodni kraj obojena je najlepšim bojama; kod Hercegovaca, opet, vezanost za njihovo rodno tlo ili rodno tlo njihovih roditelja i predaka zaista je posebna i stamena.

 

Pa je, tako, na Hercegovačko veče narod došao iz Toronta, Misisage, Burlingtona, Kičenera, Hamiltona, Otave i drugih mesta da se druži i proveseli. Skup su blagoslovili sveštenici Prvoslav Purić i Ljubomir Rajić. Prisutne je pozdravio predsednik Dobročinstva Slobodan Kosović, u kratkom programu su učestvovali igrači SKUD-a Oplenac i guslar Đorđe Samardžić, a pevao je Vukosav Govedarica Kota sa svojim bendom. Sav prihod s ove večeri namenjen je za humanitarne svrhe, kako to u Dobročinstvu već godinama rade.

 

Zaslužni za uspešno druženje

Gosti na ovoj večeri bili su konzul republike Srbije Spasoje Miličević sa suprugom Ljiljanom, Dragana Varaklić, predsednica Humanitarne fondacije "Stara Raška", Miodrag Alempijević iz Udruženja srpskih zanatlija i Vladimir Đerić sa suprugom iz Udruženja Srba Sarajevsko- romanijske oblasti.
Uspešnosti Hercegovačke večeri umnogome su doprineli i donatori: Goran Varaklić, Željko i Aleksandra Čolaković, Milan Lešić, Ranko Rakanović, Dragana Vujasinović-Hartog i Rade i Nataša Veljović. Sponzori lutrije bili su Mihajlo Milćević i turistička agencija 747, Ljubiša Mitrović i MCAdam Place restoran, Radmila Ninković, supruga Ranka Ninkovića, bivšeg predsednika Dobročinstva koji je preminuo početkom ove godine. Gospođa Ninković je donirala svoje slike sa motivima iz Hercegovine, te anonimni donator, Hercegovac koji je poklonio avionsku kartu za otadžbinu. Treba pomenuti i Zorana Dabića koji se sa svojim timom pripremio i poslužio večeru.

 

Uobičajeno da se manji deo donira za Hospital for Sick Kids u Torontu, a ostatak pošalje u srpske zemlje, tamo gde bude najpotrebnije. Deo prihoda sa prošlogodišnje Hercegovačke večeri tako je upotrebljen da se kupi novi biohemijski aparat za Dom zdravlja "Sveti Luka" u Bileći koji je koštao 32.000 maraka.

 

Crkva prkosi zatiranju

Marko Ivanišević iz Kičenera na pitanje zašto dolazi na ove večeri odgovorio je:
– To je moj narod, ima dosta Mostaraca i Trebinjaca koje znam, dođem da se vidimo, ispričamo.
Marko je živeo u Mostaru, ali je poreklom iz Bogodola, sela pored Širokog Brijega, u kome je bilo 40 srpskih kuća. – Nikad se niko iz Bogodola kroz istoriju nije pokatoličio, mada su Srbi iz drugih sela oko Širokog Brijega, a i iz čitave zapadne Hercegovine to radili. Mi smo se očuvali, ali od 90-ih, kada su nam kuće spaljene, muški bili u zatvoru, a žene i djeca protjerani u Podveležje, niko se nije vratio. Ništa nije obnovljeno, ali u zadnjih nekoliko godina pravimo crkvu, mada ne znam kome, jer tamo više niko naš ne živi. Valjda nam je želja da se, ipak, to srpsko sjeme ne zatre potpuno u Bogodolu, pa nek stoji bar crkva kad joj nema parohijana. Slavimo, to jest ko može i ko se tamo nađe Petrovdan, slavu sela, dođe sveštenik iz Mostara, odsluži službu.
Pitamo Marka šta mu najviše iz rodne Hercegovine nedostaje u Kanadi, a on kaže da svakome svoje rodno mesto fali, ali on i njegovi najviše pate za hercegovačkim suncem i trešnjama.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here