Ne znamo da li se naši čitaoci o čijim dobrim delima pišemo gotovo svakodnevno poistovećuju s rečima Svetog Klimenta Aleksandrijskog: “Nije bogat onaj koji poseduje imetak i čuva ga nego onaj koji ga deli. Žrtva, a ne posedovanje nas usrećuje.”
Ali, to je i više nego primetno. Stoga ne treba da čudi što je posredstvom sidnejske Redakcije “Vesti” proteklih dana stiglo nekoliko vrednih donacija naših vernih čitalaca za štićenike Humanitarnog mosta.
Jednu od njih, u vrednosti od 300 dolara, uputili su Rajka i Ljubo iz Sidneja za Milicu Đorđević (12) iz Prizrena na Kosmetu, kao stipendiju za mart i april. Novac je, kao i do sada, odmah prosleđen na kućni prag Milice i njene majke Evice, kako ne bi brinule o najosnovnijim stvarima.
– Svaki put kada nam stipendija stigne, nađemo se u problemu, a to je na koji način da se zahvalimo tim divnim ljudima na ovakvoj podršci. Stipendija nam mnogo znači i osećaj u duši je neopisiv kad znate da neko tako daleko stalno misli na vas. Tačnije, godinama. Dobročiniteljima se još jednom zahvaljujem od srca jer nam kroz materijalno pružaju i moralnu podršku da bismo opstale. Činjenica je da naša borba traje skoro 20 godina, a to može da se izdrži jedino uz Božju pomoć, a kroz nju i pomoć bližnjih, kao i porodice Tarlać i Ljuba. Nadam se da je i Milica to svojim odličnim uspehom opravdava. Želimo im dobro zdravlje i dug život – poruka je majke Evice Đorđević.
I plemenita Baka iz Perta je poželela da obraduje i podrži dvoje samohranih roditelja novčanim prilogom od po 50 dolara. Tačnije, majku trojice mališana, Anđelku Todosijević iz Velike Lomnice kod Kruševca, kao i Dragana Obrenića iz Konjevića kod Čačka, koji se bori za zdravlje svog jednogodišnjeg sina Marka jer zbog prevremenog rođenja, trpi brojne zdravstvene posledice.
Oba novčana dara su, takođe, prosleđena na njihove kućne adrese.
– Nama je svaka pomoć dragocena i stiže u dobar čas jer od socijalne pomoći teško da mogu da obezbedim sinovima sve što im je neophodno i zato upućujem jedno veliko hvala. Želimo joj dobro zdravlje i svaku blagodat od Gospoda. Da je sreća prati na svakom koraku – rekla je u dahu Anđelka, koja zbog zdravstvenog stanja najstarijeg sina Dimitrija (mentalno zaostao) ne može da se zaposli.
Pored sina Dimitrija (12), Davida (8) i Mateje (5), živi sa ostarelim ocem i nepokretnom tetkom, a majku nema, a svi zajedno, od socijalne pomoći i tetkine male penzije koja jedva da je dovoljna za najosnovnije životne potrebe.
Sličnu muku muči i Dragan Obrenić iz Čačka, koji zbog bolesti sina nije u mogućnosti da sam radi i zaradi jer malog Marka koga je majka napustila odmah po rođenju nema ko da pričuva. Dodatne nedaće stvara i to što ovaj mališan već šest meseci boravi na Specijalnoj bolnici za razvoj neurologije u Beogradu.
– Beskrajno sam zahvalan ovako dobrim ljudima. Njihova podrška mi mnogo znači jer stiže u trenutku kad je Marko u bolnici, pa ja svakog drugog dana moram da putujem iz Čačka kako bih bio uz njega. To je ogroman trošak za mene, budući da ne mogu da radim, a Marku treba sve. Od pelena, kozmetike, do hrane, odeće i obuće. Zato hvala do neba, neka toj dobroj ženi Bog podari zdravlje i svaku sreću, kao i svima ostalima koji su nam do sad pomogli jer da nije ovako humanih ljudi, ne znam kako bi Marku omogućio sve što mu treba – rekao je otac Dragan.
Sve za kiriju
Ganuti sudbinom šestogodišnjeg siročeta iz Bijeljine Alekse Bogdanovića, plemenita familija Rajković iz Bathrsta u Novom Južnom Velsu poslala je njegovoj baki i njemu pomoć od 150 dolara. Ovaj dar odmah je prosleđen na njihovu kućnu adresu, kako bi mogli da reše bar neki od gorućih problema. U ovom slučaju da plate kiriju.
– Želim da uputim veliku zahvalnost tim dobrim ljudima, ali i svim ostalim dobročiniteljima koji su nam dosad pomogli. Neka im dragi Bog podari dobro zdravlje i mnogo sreće u životu. Da im se ispuni sve što zamisle. Svaki put se iskreno obradujemo na pažnji i podršci koja je za nas dragocena. Proteklih dana bili smo na velikoj muci jer nam je nedostajalo novca za godišnju kiriju i strepeli smo od toga da nas gazda ne izbaci. Nekim čudom, odlučio je da nas pričeka još malo, ali bojim se da ga strpljenje izdaje, a nama nedostaje još oko 300 evra – rekla je Razija Aziri.
Radost i za Stankoviće
Redovna mesečna pomoć humanih Đukića iz Melburna od 150 dolara za samohranu majku Slađanu Stanković iz Leskovca je, kao i po običaju, stigla na zadatu adresu.
– Šest godina dobri Đukići brinu o nama i mi nikada nećemo moći dovoljno da im se zahvalimo. Oni su naši anđeli čuvari i nadamo se da će im dobri Bog stostruko vratiti – rekla je Slađana Stanković.
