Nekoliko hiljada Srba koji žive i rade u Krasnodarskoj oblasti, jednoj od devet pokrajina Ruske Federacije, započelo je s procedurom formiranja prve crkvene opštinu, ali i gradnju prve srpske bogomolje u Rusiji! Jedan od inicijatora ove ideje, Miodrag Živković (45), predsednik udruženja “Jugovići” iz Krasnodara, kaže za “Vesti” da će crkva biti urađena ili po ugledu na Hram Svetog Save u Beogradu ili manastir Gračanica na Kosovu i Metohiji.
– Prva srpska crkva u Rusiji nalaziće se u glavnom gradu naše pokrajine. Nadležne službe trenutno traže najadekvatniju lokaciju i čim se okonča ta procedura, krećemo u proces kupovine tog zemljišta, a zatim i dobijanja blagoslova od našeg patrijarha Porfirija. Želja nam je da prva srpska crkva u Rusiji bude po ugledu ili na Hram Svetog Save ili na Gračanicu, a odmah do nje ćemo sagraditi i Pravoslavni dom u kome bismo se susretali i družili – kaže Živković koji je rodom iz Brčkog, a u Rusiji je od 2003. godine.
Objašnjava da se ideja o prvoj srpskoj crkvi u Rusiji rodila još pre 14 godina, ali zbog raznoraznih okolnosti tada nije realizovana. Prošle godine, nakon Biznis foruma koji su “Jugovići” organizovali u Beogradu, sklopile su se sve kockice.
– Uspeli smo da u Srbiju dovedemo petnaestak najvećih ruskih biznismena, a po povratku smo imali više susreta sa čelnim ljudima i pokrajine i grada. U tim razgovorima, upravo mitropolit ekatarinodarski i Kubanjske eparhije Grigorije je predložio da zajedno, u njegovoj mitropoliji, izgradimo prvu srpsku crkvu, a da se mi odlučimo po ugledu na koju našu svetinju. Zbog strogih propisa, ta crkva bi bila pod patronatom Ruske pravoslavne crkve, ali bi nam bilo omogućeno da imamo svog sveštenika ili bi nam on dolelio nekog. Za sada, Srbi iz Krasnodara i okoline najveće hrišćanske praznike proslavljaju u ruskim crkvama, a želja nam je da nakon dobijemo mesto na kome bismo se i pomolili Bogu, ali okupljali svake nedelje na isti način na koji to rade svi naši zemljaci širom dijaspore – ističe Živković.
Naš sagovornik kaže da bi cela procedura dobijanja crkvenog zemljišta trebalo da se završi u sledećih nekoliko meseci, kada će pozvati i sve zainteresovane Srbe i van granica Rusije da im pomognu.
– Da ne bude nesporazuma. Nama ne treba novac ni da otkupimo zemljište, ni da sazidamo crkvu, ali javio nam se veliki broj prijatelja iz otadžbine i dijaspore koji žele da učestvuju u ovom istorijskom događaju. Otuda ćemo pozvati sve koji to žele da nam se priključe. Biće to prilika ne samo da se upišu kao dobrotvori i ktitori prve srpske crkve u Rusiji već će to biti najbolji način da uspostave poslovnu saradnju sa brojnim privrednicima iz ove regije.
Boško Vasiljević, član upravnog odbora udruženja Nit iz Beograda, organizacije koja radi na uvezivanju dva naroda, ističe da je cilj jačanje duhovnih, kulturnih, naučnih i ekonomskih veza, kao i snaženje raznih oblika turizma kako kada je reč o Srbiji i Srpskoj, tako i o Krasnodarskoj pokrajini.
– Rat u Ukrajini je poremetio sve planove, ali svi se nadamo da će oružani sukobi prestati i da će se život vratiti u normalu. Neverovatni su potencijali Krasnodarske oblasti, od ulaganja u privredu do turizma, a slično je i kad je i kada su u pitanju potencijali Srbije i Republike Srpske. Verujem da će verski i zdravstveni turizam svakako biti u samom vrhu interesovanja obe strane jer je to idealna prilika da se bolje upoznamo. Ali ne treba zanemariti ni ogromnu šansu u sferi biznisa i nauke – naglašava Vasiljević.
Pomoć mitropolita Grigorija
Miodrag Živković, predsednik udruženja “Jugovići”, kaže da je prvobitno, 2008. godine u Krasnodarskoj oblasti trebalo da nikne prva srpska crkva:
– Tada smo od grada dobili zemljište, ali je bilo problema da ga prevedemo u crkveno zemljište, pa se od svega odustalo. Međutim, sada iza naše namere stoji mitropolit Grigorije koji je na sebe preuzeo obavezu i da isprati ceo taj proces, pa očekujem da neće biti nikakvih problema za izdavanje svih dozvola.
Dogovor dva grada
Miodrag Živković kaže da je 10. marta ove godine trebalo da se održi zvaničan sastanak gradonačelnika Beograda i Krasnodara.
– Bio sam u Beogradu i sve dogovorio, ali je zbog rata aerodrom zatvoren, pa je taj susret odložen. Želimo da spojimo Krasnodar i Beograd, trebalo je 10. marta da se održi sastanak dva gradonačelnika, ali počeo je rat i pokvario sve planove. Ipak, uveren sam da će do sastanka doći i da ćemo uspeti u naumu da pobratimimo dva grada – uveren je Živković.
Centar za kulturu
Krasnodarska pokrajina se nalazi na krajnjem jugozapadu evropskog dela Rusije, na području Južnog federalnog okruga, a Srbi u glavnom gradu, u Centru za kulturu namenjenom za promociju svih nacija u ovom kraju. Tako i Srbi imaju svoju kancelariju, a kroz razne programe organizuju promociju srpske kulture, tradicije i običaja.
– Zbog dobrih poslovnih, ali i prijateljskim vezama sa čelnicima Krasnodarske pokrajine, Srbi veoma brzo i lako rešavaju svaki problem: od dobijanja radne dozvole do izdavanja potrebnih dozvola ili uverenja – kaže predsednik “Jugovića”.
Razmena studenata
Mada je do pre desetak godina Srba u Krasnodarskoj oblasti bilo i desetak puta više, i tada je najveći problem bio taj što je jako malo mladih.
– Već imamo prvu generaciju dece koja je ovde rođena, ali nažalost, još nismo uspeli da privuče naše mlade ljude da se upravo ovde usavršavaju ili zapošljavaju. Septembra prošle godine u Krasnodaru smo organizovali prvi Srpsko-ruski omladinski forum na kome je učestvovalo i tridesetak mladih iz Srbije. Imali su priliku da razgovaraju sa rektorom Kubanjskog univerziteta i da se upoznaju s uslovima studiranja, ali i perspektivama za dalje usavršavanje i zaposlenje. Mada je reč o velikom univerzitetu, na njemu za sada studira samo jedna devojka iz Srbije. Namera nam je da značajno unapredimo tu obrazovno-naučnu saradnju sa Beogradskim univerzitetom i kada je reč o razmeni studenata jer ćemo na taj način stvoriti mogućnost da u Rusiju dođe mnogo više mladih ljudi, ali i da na kraju školovanja dobiju posao u struci – kaže Živković.
Simbol zajedništva
Boško Vasiljević kaže da je ideja o prvoj srpskoj crkvi u Rusiji nakon prvobitnog debakla, nanovo pokrenuta još 2016. godine na Naučno-praktičnoj konferenciji održanoj u Arvamiru, oktobra te godine.
– Tamo sam otišao na poziv generala Sergeja Lukaša i čelnih ljudi Krasnodarske pokrajine Valerija Evgenović Kuznjecova i Alekseja Petrika. Oni su 2015. posetili Srbiju i Republiku Srpsku i obišli naše najpoznatije manastire, a zatim su u inicirali naučni skup u Krasnodarskom okrugu na kome sam izložio svoj referat o patriotskom vaspitanju omladine i razvoju srpsko-ruskih odnosa. Tada sam i upoznao Miodraga Živkovića, našeg državljanina koji živi i radi u Krasnodaru. U razgovoru smo došli do zaključka da ima dosta potencijala i mogućnosti da se poboljšaju ionako dobri međusobni odnosi s krasnodarskim krajem. Od tada pa do danas u kontinuitetu razvijamo i održavamo prijateljske veze sa svim zvaničnicima u krasnodarskom kraju. Rezultat te saradnje jeste da danas imamo apsolutnu i neograničenu podršku direktora fonda za razvoj Ilije Šakalova za unapređene svih odnosa između naših naroda i blagoslov mitropolita Grigorija za izgradnju naše crkve u Krasnodaru kao simbol zajedništva naših naroda – ističe Boško Vasiljević.
Nema tačnih podataka koliko je trenutno Srba u ovom delu Rusije.
Prema zvaničnim podacima, tek nekoliko stotina Srba ima dvojno državljanstvo, dok je između 1.500 i 2.000 onih sa radnim dozvolama.
– Prvi Srbin koji se doselio na tlo Rusije bio je monah Lazar Hilandarac 1404. godine. Ovaj monah je osmislio, izradio i postavio prvi časovnik u Rusiji, a prva masovnija doseljavanja Srba odigrala su se u 18. veku. Za vreme Petra Velikog, 1723. formiran Srpski husarski puk, a tri godine kasnije carica Ana osniva husarsku regimentu sastavljenu od samih Srba. Za vreme carice Katarine, osnovane su vojno-administrativne jedinice Nova Serbija i Slavenoserbija na teritoriji današnje Ukrajine. U Krasnodaru je, dok je još bila gubernija, živeo kozački ataman Mihail Babić. Njegovo poreklo vodi iz Srbije, a živeo je u oblasti Donjecka, da bi se posle preselio i postao ataman Krasnodarski i po njemu je nazvana jedna ulica – priča Boško Vasiljević.
Svetinja u čast grofa Rajevskog
Kao što SPC ima svoje Podvorje u Moskvi, Podvorje RPC je Hram Svete Trojice na Tašmajdanu u Beogradu, ali u okviru SPC nalazi se desetak hramova koje su građeni po uzoru na ruske svetinje. U Republici Srpskoj, najpoznatiji je manastir Svete Petke kod Bijeljine, i manastir Duga njiva kod Modriče. U Hrvatskoj je to Ruska crkva u Crikvenici, a u Srbiji su najpoznatija crkva u Gornjem Adrovcu posvećena grofu Nikolaju Rajevskom, kao i hram Blage Marije u naselju Banstolu (Sremski Karlovci) u Vojvodini.
Podvorje SPC u Moskvi
Zbog unutrašnjeg uređenja Ruske pravoslavne crkve koje regulisano Ustavom, nijedna druga pomesna crkva ne može bez odobrenja ruskog patrijarha i Sinoda RPC da bude na njenoj teritoriji. Otuda sve pomesne – pravoslavne crkve, pa i Srpska pravoslavna crkva imaju jedino pravo na Podvorje – crkvene ambasade.
Podvorje SPC se nalazi u Moskvi i posvećeno je Svetom Petru i Pavlu i nalazi se u strogom centru glavnog grada Rusije. Osnovano je 13. decembra 1874. godine, na dan Svetog Andreja Prvozvanog, pokrovitelja ruske i srpske carske dinastije. Ideja da se u Moskvi otvori srpsko podvorje pripada mitropolitu srpskom Mihailu. Moskovska eparhija dala je pristanak da mu se preda jedna od crkava u Moskvi 1871. godine, a uz pomoć Moskovskog slovenskog komiteta sastavljen je sporazum prema kojem se Srpskoj mitropoliji predaje crkva i crkvena imovina sa zemljom.
