Usvajanjem prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu otvorena je nova era odnosa države Srbije i našeg rasejanja. Vlada Srbije i državni vrh pokazali su da su spremni da stvore institucionalne mehanizme za izgradnju nove, odgovorne i dugoročne politike i zato je ovaj zakon temelj stvaranja partnerskih odnosa, koji će na ekonomskom, političkom i kulturnom planu doneti koristi svima – i državi Srbiji i svakom našem čoveku ma gde živeo.
Ovim rečima mr Srđana Srećkovića, ministra za dijasporu, upućenim narodnim poslanicima, izražena je zvanična suština i politički cilj donošenja prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, koji je usvojen prošlog ponedeljka u srpskom parlamentu.
Obraćajući se narodnim poslanicima tim povodom, ministar je rekao:
"Zakon je odraz čvrste rešenosti države Srbije da budemo moderna, demokratska, međunarodnom pravu privržena zemlja, koja želi da bude lider u regionu i deo svih evropskih integracionih procesa a da pri tome očuva naš identitet i gaji najbliže odnose saradnje sa našim ljudima u celom svetu. Zašto je ovaj zakon važan?
Kako radi Skupština dijaspore
Noseća institucija nove politike biće Skupština dijaspore i Srba u regionu koja će biti simbol jedinstva države i naroda. Pored predsednika Vlade, predsednika Skupštine, resornih ministara, predstavnika Srpske pravoslavne crkve, Radio-televizije Srbije, Privredne komore Srbije, kao počasni gost i simbol jedinstva, u radu Skupštine učestvovaće i predsednik Republike. Zakonom je predviđeno da Skupština za kontinuirano praćenje i rešavanje konkretnih problema, kao svoja operativna tela formira Ekonomski savet za dijasporu, Savet za statusna pitanja dijaspore i Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i saradnju u oblasti sporta. |
Zato što su politički, ekonomski, kulturni i lobistički potencijali našeg rasejanja ogromni i zato što su nam potrebni novi partnerski odnosi zasnovani na međusobnom poštovanju i poverenju!
Širom sveta živi između 3 i 4 miliona naših ljudi i svako od njih daje svoj doprinos poboljšanju imidža naše zemlje i našeg naroda. Ti ljudi su velike patriote i zaslužuju duboko poštovanje. Svi oni su svojevrsni ambasadori jer svakoga dana svedoče o našem demokratskim tradicijama privrženom narodu i Srbiji koja polako, ali nezaustavno postaje deo civilizovanog sveta. Sa druge strane, svi moramo da se zamislimo nad činjenicom da 40 odsto naših ljudi živi van granica naše zemlje i da više nikada ne dozvolimo da u Srbiji preovlada politika koja podstiče ljude da iz nje odlaze.
Svi oni koji tvrde da je dijaspora nebitna, i koji tvrde da nam politika prema rasejanju nije potrebna, moraju da znaju da je u poslednjih dvadesetak godina koliko kod nas na ovaj ili onaj način kriza traje, makroekonomsku stabilnost i kakav-takav nivo životnog standarda, pored poljoprivredne proizvodnje održala upravo naša dijaspora, i na tome svi treba da joj budemo zahvalni.
Čvrstog sam uverenja da ovaj Zakon predstavlja suštinski zaokret u politici prema rasejanju jer će milioni naših ljudi širom sveta i u regionu dobiti priliku da se aktivnije uključe u dešavanja u Srbiji, ali će i iz Srbije dobiti pravu podršku koja je dugo, suviše dugo izostajala.
Nikada više naši ljudi u svetu ne smeju biti tretirani kao politički neprijatelji, a Srbi u regionu nikada više ne smeju biti zloupotrebljavani u dnevno političke svrhe.
Da odnos prema dijaspori i Srbima u regionu ne bi imao veze sa dnevnom politikom i političkim strankama koje čine izvršnu vlast, i da se taj odnos ne bi menjao posle svakih izbora želeli smo da pravno regulišemo ovu oblast jednim sveobuhvatnim Zakonom. Usvajanje ovog Zakona zapravo je stvaranje institucionalnog okvira za novu, dugoročnu i odgovornu politiku.
Država prepoznala značaj rasejanja
Vraćanje izgubljenog poverenjaPartnerskih odnosa i iskrene saradnje matice i naših ljudi u rasejanju ne može biti ukoliko nema uzajamnog poverenja, a izgubljeno poverenje dijaspore vraćamo dugoročnim i strpljivim radom, korak po korak, ali odlučno i konkretnim potezima.
To je bio jedan od razloga što smo što smo se trudili da u proceduri kreiranja ovog zakona imamo najširu moguću javnu raspravu koja je trajala punih šest meseci i u okviru koje je održano nekoliko stotina javnih tribina i okruglih stolova širom sveta, a radnu verziju Zakona poslali smo na 2.400 adresa naših organizacija, udruženja i uglednih pojedinaca, sa pozivom da se kroz konkretne predloge, primedbe, sugestije i naravno kritike neposredno uključe u kreiranje Zakona. |
Smatram da je Ministarstvo za dijasporu svojim radom u poslednjih godinu dana doprinelo da država konačno prepozna značaj dijaspore i Srba u regionu i zato verujem da je ovo prekretnica i novi početak koji će doprineti istorijskom pomirenju različitih delova jednog istog naroda i otpočinjanju jedne nove politike od koje će koristi imati i država Srbija i svaki naš čovek ma gde živeo. Uveravam vas da nikada država Srbija i njen državni vrh nisu pridavali ovoliki značaj pitanjima dijaspore i Srba u regionu i nikada se ovako temeljno nisu bavili ovom problematikom.
Iskreno verujem da je ovo jedno od onih pitanja oko kojeg kao odgovorni ljudi možemo i moramo postići široki društveni konsenzus, bez obzira na političke razlike i lične afinitete. Zato i verujem da danas postavljamo temelj dugoročne politike koja neće zavisiti od interesa političkih stranaka niti od sastava izvršne vlasti.
Svi predlozi dijaspore su ozbiljno razmotreni i svaki od njih koji se uklapao u osnovnu koncepciju zakona i nije bio u suprotnosti sa drugim pozitivnopravnim propisima, principima i pravilima EU i preporukama Saveta Evrope, postao je sastavni deo Zakona.
Zato je ovaj Zakon zajednički projekat dijaspore, Srba u regionu i države Srbije i ja sam na to ponosan. Interesovanje je bilo ogromno. Organizacije i pojedinci bukvalno iz celog sveta dali su svoj konkretan doprinos, što potvrđuje koliko je bilo njihovo iščekivanje i potreba da se donese jedan ovakav Zakon. Ja se ovim putem zahvaljujem svima.
Briga o autohtonim Srbima
Ovaj Zakon prvi put definiše naše rasejanje, jasno i precizno.
Dijaspora je ekonomska i politička emigracija koja je u različitim vremenskim fazama odlazila u inostranstvo, najčešće zbog pogrešne politike koja je dovodila do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života.
Dijasporu čine svi naši državljani i potomci naših državljana koji žive van granica naše zemlje, bez obzira na nacionalnu, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost; i svi pripadnici srpskog naroda, iseljenici iz regiona i njihovi potomci.
Srbi u regionu su autohtono stanovništvo koje na tim prostorima živi vekovima, a u nekim državama su bili ili su još uvek konstitutivni narod.
Neki postavljaju pitanje zašto se posebno spominju Srbi u regionu. Pa zato što Srbi u Banjaluci, Trebinju, Kninu, Temišvaru, Vukovaru, Nikšiću, Skadru ili Kumanovu nisu dijaspora, tamo žive vekovima i dali su značajan pečat u istorijskom razvoju čitavog Balkana, kao i zemalja u kojima danas žive.
Predlog zakona predviđa donošenje Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koja će definisati mere za unapređenje odnosa kako na relaciji matična država – dijaspora, tako i matična država – Srbi u regionu.
Kao odraz volje i odlučnosti da se u skladu sa međunarodnim pravom standardima Evropske unije i politikom očuvanja dobrosusedskih odnosa štite interesi i prava srpskog naroda na prostorima na kojima tradicionalno živi, zakon predviđa konstituisanje Saveta za odnose sa Srbima u regionu.
Savet će imati zadatak da obezbedi podršku Republike Srbije Srbima u regionu u ostvarivanju njihovih građanskih, političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava i, posebno prava u očuvanju nacionalnog identiteta.
Zajednički lakše do EU
Ovim zakonom osniva se Budžetski fond za dijasporu i Srbe u regionu radi ostvarivanja konkretnih ciljeva: upotreba, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika
Svakom građaninu po 690 evra
Svake godine po osnovu deviznih doznaka dijaspore u Srbiju uđe oko 5 milijardi dolara, što čini između 14 i 15 odsto društvenog bruto proizvoda (DBP), i po ovom kriterijumu smo jedanaesta zemlja u svetu. Poređenja radi, ukupna vrednost deviznih doznaka od dijaspore prevazilazi vrednost polovine našeg celokupnog izvoza. Ovo praktično znači da jedna sedmina svih ekonomskih vrednosti koje se u državi Srbije stvore potiče od deviznih doznaka dijaspore i da u proseku svaki građanin Srbije po ovom osnovu godišnje prihoduje 690 dolara. |
i ćiriličkog pisma; sprečavanje asimilacije negovanjem bliskih odnosa sa matičnom državom kao i jačanjem svesti o poreklu, očuvanjem i negovanjem kulturnog, etničkog i verskog identiteta; unapređenje informisanja, kao i razvoj uzajamno korisnih odnosa između strane države u kojoj živi dijaspora i matične države kroz prezentaciju i promociju kulturne baštine i kulturnih aktivnosti i unapređenja imidža Repubike Srbije.
Osnivanjem ovog fonda čiji će samo formalni i prvi simbolični ulagač biti država stvorićemo pravni okvir da svi koji to žele finansijski mogu da pomognu ove i humanitarne aktivnosti, a da pri tome budu potpuno sigurni da će novac biti utrošen za predviđene svrhe, što je veoma važno imajući u vidu neka ranija iskustva dijaspore sa državom Srbijom.
U ovom zakonu, i svakom drugom koje bi moj tim i ja predložili, osnovno polazište je prvi i nezamenljivi cilj: da olakšamo i ubrzamo put ka Evropskoj uniji i svim ostalim međunarodnim integracijama jer je to jedini način da imamo ekonomski jaku i politički uticajnu državu.
Nijedan zakon nije savršen, pa sigurno nije ni ovaj, ali sam uveren da je ovo novi početak. Podrška ovom zakonu nije podrška nijednoj politici, nijednoj konkretnoj ideologiji, ovo je podrška celokupnom našem narodu. Usvajanjem ovog Zakona postavljamo temelj politike prema rasejanju i ustanovljavamo mehanizme za sprovođenje te politike koja mora biti dugoročna i nezavisna od interesa političkih partija, ali u interesu našeg naroda – zaključio je mr Srđan Srećković svoje izlaganje.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 31.10.)
