Proteini su neophodni za izgradnju mišića, održavanje energije i regeneraciju tela. Međutim, u eri proteinskih šejkova, čokoladnih pločica i žitarica, lako je izgubiti iz vida pravu meru.
Koliko nam proteina zaista treba i kada preterivanje sa njima postaje štetno? Preporučeni dnevni unos je 0,8 grama po kilogramu telesne težine, ali mnogi stručnjaci savetuju veći unos za aktivne ljude, trudnice i one u fazi oporavka ili mršavljenja.
Nutricionistkinje Erin Dejvis i Don Džekson Blatner napominju da bi proteini trebalo da čine približno 10 do 35 odsto vašeg ukupnog dnevnog unosa kalorija kako bi ostalo mesta za zdrave ugljene hidrate i masti, piše Index.hr.
Previše proteina i zdravstveni rizici
Ako ste u poslednje vreme preterivali sa proteinskim grickalicama, evo nekoliko razloga zašto bi trebalo da budete oprezni:
Zanemarujete druge važne hranljive materije
Dijete sa visokim sadržajem proteina često istiskuju namirnice poput voća, povrća i integralnih žitarica.
To može dovesti do nedostatka vlakana, vitamina i antioksidanata i na kraju oslabiti imunitet i varenje, objašnjava Blatner.
Šteti zdravlje creva
Životinjski proteini poput mesa, ribe i jaja ne sadrže vlakna.
Previše ove hrane može poremetiti ravnotežu crevne flore. Iz tog razloga, uključite u ishranu biljne izvore proteina – sočivo, pasulj, orašaste plodove i semenke, piše EatingWell.
Povećava opterećenje bubrega
Nutricionistkinja Kajla Farel objašnjava kako visok unos životinjskih proteina može povećati rizik od kamena u bubregu:
„Životinjski proteini povećavaju količinu kiseline u urinu, što može dovesti do stvaranja kamena u bubregu, koji nastaje od soli, otpadnih proizvoda proteina i kalijuma.
“Ako imate problema sa bubrezima ili ste u rizičnoj grupi, obavezno se konsultujte sa nutricionistom.
Rizik od srčanih oboljenja
Crveno i prerađeno meso sadrži mnogo zasićenih masti i soli. Redovna konzumacija može povećati rizik od srčanih oboljenja, ističe Farel. Umesto toga, birajte piletinu, ribu ili proteine biljnog porekla.
Veći rizik od kancera
Prema Američkom institutu za istraživanje kancera, konzumiranje više od 350 do 500 grama crvenog mesa nedeljno može povećati rizik od kancera debelog creva.
Prerađeno meso, poput salama i kobasica, takođe je povezano sa većim rizikom od nekoliko vrsta kancera.
