Obeležavanje osam decenija od izbijanja Drugog svetskog rata imaće politički karakter. Putin nije pozvan u Poljsku, Tramp ne dolazi već šalje svog potpredsednika. Varšava je sve bliže Vašingtonu, a sve dalje od Brisela, piše Dojče vele.
Varšava je nedeljama pucala od ponosa jer je manifestaciji povodom 80 godina od Hitlerovog napada na Poljsku trebalo da prisustvuje i američki predsednik Donald Tramp. Ipak, Tramp je zbog uragana Dorijan otkazao put, ali je poslao zamenika Majkla Pensa.
Otkazivanje posete je veliki udarac za vladajuću Partiju pravo i pravda. “Trampovo prisustvo bi za nas bilo važno u pogledu predstavljanja poljske istorije”, rekao je Vojček Kolarski, državni sekretar u kancelariji poljskog predsednika Andžeja Dude.
On kaže da je Trampovoj poseti Poljskoj pridata velika međunarodna medijska pažnja, pa bi se na taj način ceo svet upoznao sa teškom istorijom Poljske, prvom žrtvom Drugog svetskog rata.
Ali, lista zvanica i bez Trampa trebalo bi da oslika ko su poljski saveznici – oni su isključivo na Zapadu. To se vidi po tome što pozivnicu nije dobio ruski predsednik Vladimir Putin, a bolje nije prošao ni srpski predsednik Aleksandar Vučić.
Poljska najveću opasnost vidi u istočnom susedu Rusiji. Otkako je izbio konflikt u Ukrajini, Poljska investira milijarde evra u modernizaciju armije. Time ova poljska ljubav prema Americi dobija veoma konkretnu finansijsku dimenziju.
Varšava je prošle godine kupovinom raketnog sistema zemlja-vazduh „Patriot“ za 4,75 milijardi dolara sklopila najveći vojni posao u istoriji zemlje. U februaru je zatim poručeno dvadeset mobilnih sistema za lansiranje raketa tipa „Himars“ za 365 miliona evra. Takođe je počela kupovina borbenih aviona tipa F35. U američkoj industriji naoružanja trljaju ruke.
U ovom trenutku je u Poljskoj, u okviru rotacionog modela NATO, stacionirano više od 4.500 američkih vojnika. Posle ruskog pripajanja Krima, pored američkih trupa u Poljskoj, u tri baltičke zemlje su takođe stacionirani bataljoni NATO.
Kritičari to vide kao povredu osnovnog sporazuma na relaciji NATO-Rusija iz 1997, kojim se zabranjuje trajno stacioniranje trupa u blizini ruske granice.
Politikolog Pjotr Buras, šef varšavskog odeljenja Evropskog saveta za spoljne odnose veruje da Bela kuća pridaje posebnu pažnju zemljama koje su u klinču sa Briselom sledeći strategiju podele EU.
– U normalnim uslovima Poljska bi mogla da pomogne u oblikovanju Evrope. Ali, problem je što mi gledamo u drugu stranu – kaže Buras. Kao primer navodi konferenciju o Iranu koja je po nalogu Amerike organizovana u februaru u Varšavi i koju su bojkotovali mnogi evropski političari.
Poljska je i 2003. izazvala podelu unutar evropskih članica NATO kada je podržala američku akciju u Iraku.
S obzirom na ugledne zvanice na obeležavanju osam decenija od izbijanja Drugog svetskog rata ovoj manifestaciji neće nedostajati politički karakter bez obzira što Tramp ostaje kod kuće.
Verovatno će se onda sa potpredsednikom Pensom razgovarati o dodatnim američkim trupama u Poljskoj. Takođe, tema će biti i dalje isporuke američkog tečnog gasa kojim SAD žele da pariraju ruskoj ponudi.
Vojska i gas iz Amerike – to i Poljaci vide kao bedem protiv Rusije.
