Jedna od varijacija na temu Marfijevog zakona kaže: “Ako od poznanika želiš napraviti neprijatelja, samo mu učini uslugu“. Svedoci smo da se često dešava da neko kome ste činili usluge postajete stranac, a možda i nešto gore… Na žalost, takve situacije se dešavaju i među najrođenijima, u porodicama.
U nedavnom razgovoru za “Vesti“ s jednim od najiskusnijih advokata srpskog porekla, gospodinom Tihomirom Stojkovićem, čuli smo koristan savet u vezi prepisivanja imovine na decu. Ljudi, kada se približe godinama za penziju, često su skloni da nekretnine poklone naslednicima u cilju da dobiju punu penziju, ali i da šta više ekonomski pomognu svojoj deci.
Nema tu ništa loše, ako se sve odradi kako treba, u skladu sa zakonskim propisima i ako se razmotre moguće posledice takvog poteza. S obzirom na značaj i osetljivost ove teme, verujem da je važno i interesantno da se o tome nešto i napiše.
Krediti kao zamka
Pre svega, morate voditi računa o činjenici da od onoga trenutka kada prepišete nekretninu na nekoga, da vi o njoj više ni formalno, a najčešće ni suštinski, ne odlučujete. Po definiciji, mlađa generacija je sklonija poslovnim rizicima, investicijama koje obećavaju veću zaradu, a koje su samim time i riskantnije.
Može se desiti da vaše dete nekretninu koristi kao garanciju banci za podizanje kredita za neki poslovni poduhvat. Kao što i sami znate, gotovo svi poslovni krediti su osigurani nekretninom. Sam biznis koji se kupuje ili gradi najčešće nije dovoljan banci za odobrenje kredita već se traži garancija u nekretnini.
Posebno su privlačni uslovi poslovnih kredita (niske kamate i duži rokovi otplate) za koje se traži otplaćena nekretnina, odnosno stan ili kuću kao garancija za kredit. U tom slučaju, banka gotovo da ni malo ne rizikuje jer je osigurana čak i ukoliko posao propadne, odnosno ne bude profitabilan.
Iako se susrećemo s različitim podacima, činjenica je da najmanje 50% novih biznisa propadne u prve tri godine poslovanja. Dakle, nažalost je prilično velika šansa da će novi poslovni poduhvat biti neuspešan, a samim tim da će i nekretnina koja je korištena kao garancija za kredit biti u opasnosti da se proda od strane banke.
Česti argumenat nove generacije je da kupuju biznis koji je već razrađen. To jeste prednost, ali ne mora da znači puno ukoliko vaši naslednici ne poznaju biznis koji kupuju, a često je baš to slučaj! Ljudima se uglavnom čini da je u tuđem dvorištu trava zelenija.
Kako se razvija biznis?
Kod biznisa bilo koje vrste najbolje je da se on “vertikalno“ razvija. Naime, ako mlada osoba radi za neku firmu određeni posao i nauči ga dobro, logično je da teži ka drugoj fazi, da ne radi za gazdu, kako se to često kaže, odnosno da radi za sebe.
Idealno bi bilo da se, radeći za drugoga, uštedi dovoljno sredstava za započinjanje sopstvenog biznisa upravo u struci koja se dobro poznaje. Raditi za sebe posao koji znate je odlična stvar i gotovo da imate najveću šansu za značajan uspeh, s tim da morate računati da ćete puno vremena trošiti na administrativne poslove, koje često nemaju veze s onim za šta ste stručni.
Ukoliko se neko odluči da postepeno razvija biznis, u svojoj struci, onda mu poslovni kredit skoro pa neće ni trebati. Ipak to je duži put, tako da će se mnogi odlučiti da se ipak zaduže da bi ubrzali put ka bogatstvu.
Bilo kako bilo, starija generacija koja može pomoći svojoj deci zaduživanjem otplaćene nekretnine treba da bude oprezna jer postoji dvostruka opasnost: da posao krene kako ne treba, a to gotovo automatski znači i kvarenje porodičnih odnosa.
