Porfirije: Slavljenje rata samo nastavak slavljenja zla

Tanjug
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije

Slavljenje rata nije drugo do nastavak slavljenja zla, poručio je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, koji je danas u Zagrebu, u Sabornoj crkvi Preobraženja gospodnjeg, služio parastos žrtvama hrvatske vojno-policijske operacije „Oluja“.

Pomenu su prisustvovali, između ostalih, potpredsednik Vlade Hrvatske Boris Milošević, predsednik Saveta Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, predstavnici Ambasade Srbije i vernici.

Mitropolit je u obraćanju kazao da je svaki rat poraz i da zato slavljenje rata nije ništa drugo nego nastavak slavljenja zla.

Podsetio je da u ratu bilo koje vrste, da li između pojedinaca, naroda, nikada nema pobednika, već da su svi poraženi.

– Nema u ratu pobeda, i svaka ratna bitka je poraz, poraz ljudskosti, dostojanjstva čovekova. Moleći se za braću i sestre postradrale tokom ratnih operacija, koje se nazivaju Oluja, mi se molimo da Bog omekša srca svih ljudi, molimo se da nam da ne samo želju da imamo mir i da bude mira oko nas i u nama, nego i da se pokrenu sve naše snage i energija, da ljubavlju prema Bogu počne da se uspostavlja istinski i pravi mir, da se uspostavlja vreme kada ćemo, sećajući se sukoba i ratova, uvek u srcima, svih bez izuzetka, osećati tugu i stid zbog promašaja jer smo ustali čovek na čoveka – naglasio je on.

Ukazao je na reči apostola Pavla da u veri u Boga ne postoje zidovi podela i da je svaki čovek pred Bogom isti, da nosi pečat lika božijeg, nezavisno ko je i šta je, muškarac ili zena, crne, bele, žute boje kože, da li je neko koga ljudi slave ili potpuno beznačajan.

– Najveće zlo je kada čovek ustane na čoveka, a najveće u tom zlu opipljivo su ratovi – naglasio je vladika.

Rekao je da, kada se molimo za upokojene, onda budimo u sebi raspoloženje pokajanja, potrebu borbe protiv zla.

Mitropolit je kazao da se molitvom za postradale molimo i da svakog dana sve više u drugima prepoznajemo braću, što će sasvim sigurno rezultirati u uspostavljanju mira, radosti i ljubavi.

Pupovac: Važno uzajamno priznavanje stradanja

U Srpskom nacionalnom veću (SNV) u Zagrabu danas je održana komemoracija žrtvama akcije Oluja i nakon nje, a predsednik Saveta te organizacije, Milorad Pupovac, naglasio je da je za ozdravljenje hrvatskog društva najvažnije uzajamno priznavanje stradanja, kako bi se okončao rat, koji u Hrvatskoj, kaže, nije završen.

– U Hrvatskoj rat nije završen. Vodi se komemorativnim politikama, politikama sećanja, aktivnom mržnjom i nasiljem prema Srbima i drugima koji su različiti. Tome treba doći kraj – rekao je Pupovac u svom obraćanju prisutnima među kojima su bili potpredsednik Vlade Hrvatske Boris Milošević i mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, kao i predstavnici Ambasade Srbije.

– Bez obzira na razlike koje su postojale među nama Srbima u tom razdobolju, ne samo razlike, već neretko i nerazumevanje, neretko i optuživanja kako u ratu 1991-1992., tako i nekim drugim razdoblljima, mi koji smo se danas ovde okupili i koji se okupljamo u Hrvatskoj čuvamo spomen na ukupno stradanje Srba – kazao je on dodajući da Srbi nemaju gorčine ni prema kome, već svoje stradanje nose dostojanstveno.

Zamolio je sve da razumeju da se sve što se čini – čini zato da bi mogli imali dostojanstveno sećanje na stradanje i dostojanstven zivot u Hrvatskoj.

– Mi nismo svedoci samo stradanja srpskog naroda u Hrvatske u poslednjem ratu, već smo svedoci i stradanja hrvatskog naroda, kojeg je bilo i od kojeg Srbi najmanje trebaju bežati. Mi taj teret nosimo, kada ga i ne nose neki drugi delovi našeg naroda. Ne samo što živimo zajedno s našim sugrađanima hrvatske nacionalnosti, već i zato što kao ljudi delimo najviše hrišćanske vrednosti, poštovanje stradanja drugih – kazao je on.

Ukazao je da hrvatske institucije moraju da se bae stradanjima Srba, jer je to u interesu mira, i najboljih odnosa Hrvatske i Srbije.

Ukazao je da je opšte stanje među Srbima u Hrvatskoj da nisu do sada pričali o svojim stradanjima.

Pupovac je preneo da je pre više dana u istim prostorijama sedeo sa poslanicama SDSS u Saboru Draganom Jeckov, Anjom Šimpragom i potpredsednikom Vlade Miloševićem, i da su, kada su razgovarali o tome šta im je činiti, najpre počeli, po prvi put, otvoreno da pričaju o tome kroz šta su prošli i šta su iskusili.

– Odjednom smo se mi svi, koji smo sedeli za stolom pretvorili u sveštenika i ispovednika. Svako je izneo drugom svoje stradanje. To je bilo nešto nedoživljeno do sada. Nikada u ovih 20 godina ja sa Borisom nisam razgovarao o njegovom stradanju, kao što nisam ni pričao o stradanju mene I moje porodice. Nikada sa Anjom nisam pričao o stradanju njene porodice ili nekog drugog. Kako je priča krenula tako su kod Anje i Dragane oči postajale prepune suza, a kod nas dvojice sve se više osećalo koliko nam se grlo steže – objasnio je on.

Rekao je da sve što se čini ima za cilj, između ostalog, da se u Hrvatskoj progovori o srpskom stradanju, da Srbi međusobno progovore o svom stradanju, da to ne potiskuju, ne shvataju to zabranjenom temom, koje se treba bojati, kao što se mnogi boje, pričajući “ne ponovilo se” ili “ne pitaj me”.

Rekao je da je i nedavno, nakon odlaska na komemoraciju stradanja Srba u Srbu posetio brata u Dalmaciji, i prvi put od 1995, odnosno njegovog povratka početkom 2000. sa njim razgovarao o njegovom iskustvu kao izbeglice.

– Isto tako dogodilo se da se po prvi put u javnosti u Hrvatskoj nakon toliko godina da se počelo govoriti o stradanju Srba u toj zemlji, kao što je bila Anjina priča u Saboru, Borisova priča u njegovoj objavi i nadamo se da ta priča neće biti ućutakana kao što bi hteli ljudi iz ekstremno desne proustaške pozicije koja je i dalje nažalost jaka u Hrvatskoj. Činićemo sve u narednim danima, i onda kada ne izgleda tako, da ta priča ne prestane, već da bude što je moguće šira – poručio je Pupovac dodajući da treba učiniti sve da se to postigne, pa čak i ono što je Srbima u Hrvatskoj najteže od najtežeg.

Pupovac je podsetio da su srpska stradanja u Hrvatskoj krenula i pre Oluje, 1991. stradanjima i proganjanjima Srba u gradovima, zatim akcije Blijesak, te i onih koji su se vraćali.

Mitropilit zagrebačko-ljubljanski Porfirije kazao je da kada se slavi pobeda koja je ostvarena krvlju nevino postradalih to nije pobeda, već poraz, i time se degradira ljudsko dostojanstvo.

– Da slavimo mir i time afirmišemo čoveka kao biće smisla i da nikada ne dozvolimo sebi da slavimo rat, jer kada slavimo rat ostavljamo mogućnost i otvaramo put ka novim sukobima, nesporazumima i novim ratovima – rekao je on.

Potpredsednica SNV Aneta Vladimirov ukazala je da je SNV zajedno sa inicijativom za ljudska prava proteklih dana organizovao obilazak mesta stradanja srpskog naroda, od kojih mnoga nisu poznata široj javnosti.

Prenela je da je tokom posete shvaćeno da se mora dodatno raditi na popisu žrtava.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime