Na današnjem samitu u Briselu lideri EU će najverovatnije isticati da mogu da se nose istovremeno i sa ratom u Ukrajini i na Bliskom istoku, uz pomno praćenje tenzija između Beograda i Prištine, piše “Politiko” i dodaje da ne treba zaboraviti Jermeniju i Azerbejdžan.
U analizi briselski portal navodi da sukob između Izraela i Hamasa sve više izbacuje Ukrajinu iz reflektora politike, da se evropski lideri okreću Bliskim istokom, kao i da će bitka za Gazu dominirati sastankom.
“Jasno je da sukob na Bliskom istoku baca malu senku na ono što se dešava u Ukrajini”, rekao je u sredu belgijski premijer Aleksandar De Kro.
Uprkos ambicijama predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da od EU napravi “geopolitičku silu”, dva sukoba testiraju granice spoljnopolitičkog dometa EU, tim pre jer evropski lideri imaju problema da usklade svoje stavove o Izraelu.
Čak i naizgled bezazleno pitanje pozivanja na pauzu u sukobu kako bi se omogućila humanitarna pomoć u Gazi, izazvalo je složen “diplomatski valcer”, jer iako postoji zamah u ovom pravcu koji vodi vršilac dužnosti španskog premijera Pedro Sančez, Nemačka i druge zemlje su suzdržane u pogledu bilo kakvog poziva na dugi prekid borbi koji bi se mogao videti kao ugrožavanje prava Izraela da se bori protiv islamističkih militanata iz Hamasa.
Kako se navodi napad Rusije na Ukrajinu početkom 2022. godine bio je istorijska prekretnica za evropsku bezbednost i spoljnu politiku, a šok efekat invazije na evropskom tlu doveo je do neviđene solidarnosti sa Ukrajincima, evropskog jedinstva u suočavanju sa ruskom agresijom i izglede Kijeva za članstvo u EU.
Međutim, iako sukob na Bliskom istoku ima slične dalekosežne posledice, zemlje EU nisu pokazale slično jedinstvo, a lideri se takođe plaše domaćih političkih podela između pro-izraelskih i propalestinskih tabora, i drugih posledica kao što su napadi militanata i masovni ulični protesti.
“Ovo je otvoreni sukob koji dotiče čitavo evropsko društvo i izaziva nemire u velikom broju evropskih gradova. Naravno da dominira umovima lidera”, rekao je jedan zvaničnik EU, koji je insistirao na anonimnosti.
Nedavni teroristički napadi u Francuskoj i Belgiji pojačali su osećaj rizika. Napadi idu na ruku strankama krajnje desnice uoči evropskih izbora u junu sledeće godine.
U Belgiji, u kojoj će se održati nacionalni izbori istog dana kada i evropski izbori, ekstremno desničarska Vlams Belang već se pozicionirala kao najveća stranka i sada kapitalizuje bezbednosne propuste Belgije uoči terorističkog napada, u kojem su poginula dva švedska navijača.
Upravljanje oba sukoba biće borba, rekao je Luiđi Skacijeri iz Centra za evropske reforme i dodao da će EU morati da podeli svoju pažnju i finansijska sredstva između Ukrajine i Gaze.
“Ukrajina će biti u senci, a EU će biti teže da pristane da pruži velike količine makroekonomske i vojne pomoći Kijevu”, rekao je on.
Samit je spreman da pokrene novu debatu o tome kako finansirati odbrambenu industriju bloka, što uključuje diskusiju o tome kako strukturirati proširenje Evropskog mirovnog fonda, vanbudžetskog fonda od 20 milijardi evra koji lideri tek treba da potpišu, piše Politiko.
Imajući u vidu podeljeni fokus usred previranja na Bliskom istoku, Ukrajina pojačava pozive ne samo za većom pomoći i oružjem, već i za zapadne zemlje da naglo povećaju svoja ulaganja u vojnu opremu, posebno u municiju i protivvazdušnu odbranu.
Ipak, EU rešavanje bliskoistočnog sukoba već delimično podriva njene odnose sa Ukrajinom, a svaki moralni autoritet koji je Brisel nametnuo u zemljama u razvoju, a posebno u islamskom svetu, brzo nestaje zbog onoga što se tamo vidi kao preterano proizraelski stav.
“Narativ da je EU kriva za dvostruke standarde i licemerje će biti sve jači kako broj mrtvih civila u Gazi raste. To će otežati postizanje konsenzusa za Ukrajinu na međunarodnim forumima”, ocenio je Skacijeri.
Zapadu bi bilo pametnije da gledaju u svoje dvoriste jel im sledi katastrofa radi podrske Americi koja se bogati preko ovih ratova.