Stefan sa ljubimcem
Inače, ova rasa nastala je radi čuvanja stada ovaca, prvenstveno radi zaštite od vukova, medveda, šakala i drugih predatora.
Ovi psi u suštini su ovčarski, ali mogu da se čuvaju i kao kućni ljubimci. Pošto je u Srbiji još uvek mala potražnja za njima, Markovići ih prodaju u Belgiju, Italiju i Nemačku, a pregovaraju i sa Grcima. Stranci ih nalaze preko sajta ili Fejsbuk grupe.
– Prvo smo išli po izložbama, pa sam putem interneta stupio u kontakt sa odgajivačima, koji su ovu rasu prvi doneli kod nas. Prvo štene kupili smo u Zemunu. Potom smo stupili u kontakt sa drugim odgajivačima i doneli pse još bolje krvi i porekla, izvornije, poreklom iz Rusije i Novog Sibira. Njihov deda uvezen je direktno iz Rusije. To su psi legendarnog porekla, starih šampiona Rusije i Turkmenistana. Najbolji primerci potiču iz Turkmenistana, gde ih nazivaju turkmenski alabaj. Tamo idu za stadom, a selekcija je prirodna, jer se pari samo najsnažniji mužjak. Inače, ovi psi odlično podnose i vrućinu i hladnoću – priča za "Vesti"18-godišnji Dušan Marković, koji se najviše brine o psima i koji sam kaže da im je babica.
Markovići trenutno imaju dve ženke, Irišku i Lujku, i mužjaka Kurjaka, kome tepaju Žuća. Do sada su imali dva legla. U jednom je bilo šest, a u drugom, koje je već rasprodato po svetu, ukupno osam štenaca.
– Otac ovih pasa je iz Sokobanje, bio je sin jednog šampiona koji je osvojio sve specijalke kod nas i u inostranstvu. Tačnije, bio je prvi od 180 pasa. Taj šampion, deda štenaca, zvao se Afikajder Zafar. Njihovi roditelji su Iriška i Falko, mužjak iz Sokobanje. Deda po majci zove se B’kabur i potiče iz "Ruskog izvora", jedne od najjačih odgajivačnica kod nas – dodaje Dušan.
Ovaj zaljubljenik u azijate svoje pse vodi samo na specijalizovane izložbe za ruske rase, kavkaske ovčare, srednjoazijske ovčare i crvene ruske terijere, pošto ih ocenjuju nepristrasne sudije iz inostranstva za razliku od grupnih izložbi u Srbiji, gde se, prema Dušanovim rečima, često nameštaju pobede.
Vodio ih je na četiri-pet specijalnih izložbi i uvek je pobeđivao. Na najvećoj specijalki u Surčinu, Dušanovi psi osvojili su treće mesto. Dogodine idu na izložbu u Bugarsku. Markovići planiraju i da uvezu crno-belu ženku iz Ukrajine, kakva još ne postoji u Srbiji, da bi osvežili krv u svojoj uzgajivačnici.
– Od prodaje štenaca ne može da se živi, jer su veliki izdaci. Kada se tromesečno štene vakciniše protiv besnila, posle mesec dana mora se uradi analiza krvi i vidi da li je vakcina uspela. Košta i priprema za parenje, hormonske analize, kupiranje ušiju, hrana – napominje Dušan.
Dušanov četiri godine stariji rođeni brat Stefan, student DIF-a, i njihov otac Nenad imaju drugačiji hobi. Oni su zaljubljenici u golubove. Njih dvojica se golubarstvom bave 10 do 15 godina, a pre šest godina, od kada se ovim hobijem bave aktivno, osnovali su udruženje golubara 741, čiji su članovi uglavnom rekovački golubari. Markovići uzgajaju srpske visokoletače i ćubaste golubove. Od kada se aktivno bave golubarstvom na skoro svim takmičenjima imaju vrhunske rezultate. Zbog toga imaju 150 golubova, što je, kažu, malo, ali im je bitan kvalitet, a ne kvantitet.
– Naši golubovi osvojili su prvo mesto za udruženje u kategoriji seniora i juniora, a osvajali smo i zlatne alke. Ove godine ostvarili smo dva dvocifrena rezultata, 11.30 za društvo, 11.35 za region, odnosno okrug. Brojka 11.35 znači da golub leti 11 i po sati jatom, celi dan leti, a najbolji letači dobijaju zlatne alke na kojima piše vreme leta. Od 100 takmičara drugi smo u okrugu, a prvo mesto izmaklo nam je za samo četiri minuta. U poslednje četiri godine imamo petnaestak rezultata, odnosno, u proseku, četiri rezultata godišnje – kaže Stefan.
Njegov i Dušanov otac Nenad dodaje da ima ljudi koji čuvaju po 1.000 i 2.000 golubova, ali nemaju rezultate. Da bi golub pobeđivao mora da ima posebne treninge, pripremu, ishranu, moraju da lete jatno, visoko, iznad kuće i da siđu na nju. Zbog ljubavi prema životinjama Markovići čuvaju i papagaje i ribice, a Nenadova supruga Olivera pomaže im u svemu…
Poljoprivrednici i pogrebnici– Proizvodimo sveće, prodajemo pogrebnu opremu i transportujemo pokojnika iz inostranstva u zavičaj. Malo se bavimo i poljoprivredom, jer je za ove životinje potrebno dosta hrane, a imamo i vinograd i voćnjak – izjavio je Nenad za "Vesti".
Ilegalne borbeDušan Marković navodi da se azijati u Turkmenistanu koriste u borbama pasa, jer su kod njih legalne. Reč je o tradicionalnim borbama pasa u kojim oni dokazuju svoj karakter i hrabrost da stupe u kontakt sa drugim psima. Ostavljaju se samo najjači psi, oni koji su hteli da se bore, jer to ukazuje da će imati hrabrosti da se pobiju i sa vukovima. Iz priploda su izbacivani samo psi koji su kidisali na ljude. |
