Sarajevski atentat na Principa i Srbe

Kako se približava 28. jun, tako se uvećava nervoza onog dela vlasti u Sarajevu koja se uzda u velik odjek događaja koji će u znak podsećanja na Sarajevski atentat biti organizovani u gradu na Miljacki. Možda se tom nervozom može objasniti i jučerašnje čekanje na odgovor iz kabineta gradonačelnika Sarajeva na pitanje "Vesti" da li je tačno da je tabla sa Gradske većnice skinuta na insistiranje predstavnika EU u BiH.
"Tabla sa objekta sarajevske Većnice nije uklonjena. Gradska uprava je nije ni postavljala i nema nameru da je uklanja", glasio je na kraju odgovor.

Gradonačelnik Sarajeva Ivo Komšić nedavno se požalio da je 9. maja, prilikom svečanog otvaranja obnovljene Većnice, "trpeo snažne pritiske" pojedinih evropskih diplomata koji su, kako je rekao, tražili da se sporna spomen-ploča odmah ukloni. Mediji su posle otkrili da je zahtev došao od Petera Sorensena, predstavnika EU u BiH.
Natpis na tabli poslužio je srpskim liderima u Beogradu i u Banjaluci kao opravdanje što 28. juna neće doći u Sarajevo na obeležavanje stogodišnjice atentata na Ferdinanda koji je Beču kasnije poslužio kao povod za objavu rata Srbiji. Na spornoj tabli obnovljenje Većnice piše: "Na ovom su mjestu srpski zločinci u noći 25/26. 8. 1992. godine zapalili Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku Bosne i Hercegovine…"
Osim što iz Republike Srpske dolaze kritike da se uoči stogodišnjice od izbijanja Prvog svetskog rata pojačava antisrpski duh u Sarajevu, takvi stavovi se mogu čuti i od pojedinih bošnjačkih intelektualaca.
– Austrougarska okupacija BiH bila je krvava i sa brojnim i teškim represalijama nad stanovništvom. Principa i mladobosance teroristima jedino mogu da nazivaju oni koji se ulaguju Austriji iz nekih prizemnih razloga ili oni koji imaju antisrpska osećanja – izjavio je akademik Muhamed Filipović za "Pres Republika Srpska".
Proteklog vikenda je u Sarajevu okončan veliki međunarodni skup istoričara posvećen Prvom svetskom ratu. Mada su u Beogradu strahovali da će ova konferencija biti zloupotrebljena u političke svrhe, jedan od učesnika, srpski istoričar mlađe generacije Danilo Šarenac kaže da je skup "protekao izvan svih očekivanja".
– Nije bilo ništa politički, ništa u stilu: Srbija je kriva, Princip terorista i tome slično. Išlo se u dubinu analize istorijskih događaja, od socijlanog statusa mladobosanaca, zašto su emigrirali, društveno-ekonomskog stanja uoči rata i nema ko nije Kristofera Klarka onako u hodu dokačio, počev od istoričara s Kolumbija univerziteta Marka Mazovera – kaže Šarenac za "Vesti".
Knjigom "Mesečari – kako je Evropa krenula u rat 1914." istoričar sa Kembridža Kristofer Klark pokrenuo je talas revizionističkog tumačenja istorijskih događaja po kojima Srbija snosi odgovornost za izbijanje Velikog rata, dok je mladobosanac Gavrilo Princip delovao kao terorista, a ne revolucionar i borac protiv austrijskog okupatora.