Danas može da se pohvali da je čak 13 igrača koji su bili pod njegovom paskom doveo do superlige Švajcarske.
Velike pare nisu dobreŠarović napominje da se u njegovo vreme fudbal igrao iz velike ljubavi, međutim sada se mnogo novca obrće u ovom sportu i on misli da nije dobro. |
– Slučajno sam, kao junior, došao na fudbalsku utakmicu, jer me fudbal nije zanimao. Golman se povredio, profesor fizičkog vaspitanja me poslao na gol i – od tada se u životu samo time bavim – priča kroz osmeh Milan Šarović.
Rodom je iz Lazareva kod Zrenjanina, a u 18-oj godini već je bio u fudbalskom timu Proletera u tadašnjoj Prvoj ligi SFRJ, a sa 24 godine je kao reprezentativac otišao u Dinamo i tamo je igrao 10 godina.
Nastupio je dva puta za reprezentaciju Jugoslavije, imao je peh, lomio je dva puta nogu i morao je, tada je mislio, da okonča fudbalsku karijeru. Posle toga dolazi u Švajcarsku i tu je već trideset godina.
Ljubav prema fudbalu ga nije napustila i ponovo je, sa šipkom u nozi, počeo da igra fudbal u Švajcarskoj (u manjim klubovima) sve do 44. godine kada je zvanično prestao da brani, ali je nastavio kao trener.
– Želeo sam da svoje iskustvo prenesem na mlade, otvorio sam fudbalsku školu i počeo da pripremam decu za golmane. Ponosan sam na 13 najboljih koje sam doveo do Superlige Švajcarske – objašnjava Šarović.
– Kod mene su samo mogli da prođu posebni talenti, uvek sam ih prepoznavao i u primao samo one za koje sam procenio da od njih mogu nešto da napravim, a procena me nije nikad izneverila. S ponosom mogu da kažem da sam "napravio" i četiri reprezentativca, a među njima je Dijego Benaljo, sadašnji golman Švajcarske.
Kaže da rodni kraj retko posećuje, jer voli rad i red a da toga prilično manjka u Srbiji. Bio je u Srbiji pre osam godina.
– Ne vuče me mnogo želja za rodnim krajem, kad vidim šta se i kako dešava, radije ne idem da to sve gledam. Tamo sam sve prodao, ovde kupio kuću i sad je to moj dom – završava svoju ispovest za "Vesti" Milan Šarović koji i danas radi kao trener u dva manja kluba u Cirihu.
