Pavlović i Sanja Dašković
Možemo mi biti svakojaki, ali kad osetimo da nam se zlo piše, uklupčamo se u to veliko srce i – pomažemo.
Sastavni deo tog srca su Marija Pavlović iz Prokuplja i Sanja Dašković iz Despotovca. U sabirnom centru, u Banjolu, zaronile su u kutije, premeštaju, slaže, sortiraju.
– Niko nas nije pozvao, nismo ni članovi nekog KUD-a. Samo smo donele pomoć, videle ljude da rade kao mravi, upitamo ih treba li pomoć, naravno da treba i, evo, ostale smo, celi dan angažovane. Doći ćemo i sutra. Posao je malo težak, ali je mnogo lepo osećati se korisnim – objašnjavaju nadopunjujući jedna drugu.
Milija Šimleša je Banjalučanka. Zahuktala se i ona, pa govori:
– Svi moji su, hvala bogu, živi i zdravi, ali sam brinula. Zabrinuta sam i za celi region. Lično ne poznajem žrtve, ali me sudbina svake žrtve duboko dotiče.
