Kontratužba, dodaje naš izvor, ima pet tomova i podeljena je u dva dela. Prvi tom je tužba za hrvatski genocid nad srpskim starosedelačkim narodom tokom građanskog rata u toj državi, od 1991. do 1995. godine, a drugi sadrži istorijski presek o ustaškim zločinima počinjenim nad Srbima i progonima Srba iz Hrvatske u 20. veku, sa posebnim osvrtom na zverstva u Pavelićevoj Hrvatskoj od 1941. do 1945. i naročito u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac, kako bi sudije imale potpuni uvid u kontinuitet hrvatskih zločina nad autohtonim Srbima u Hrvatskoj.
– Ukazaćemo i na činjenicu da je i u vreme Franje Tuđmana Hrvatska svojom državnom politikom kolektivne diskriminacije konstitutivni srpski narod svela na status nacionalne manjine. Takođe, tražićemo da sud zahteva od Hrvatske da dostavi lične podatke i način na koji je stradalo više od 10.000 ljudi za koje Hrvatska tereti Srbiju, navodeći u svojoj tužbi samo zbirnu cifru, pošto postoje ozbiljne indicije da su u toj zbirnoj cifri i svi oni Srbi starosedeoci koje su pobili hrvatski bojovnici od 1991. do 1995.
Osim toga, došli smo i do nekih nezvaničnih informacija da u pomenutoj cifri ima prirodno umrlih, kao i ljudi stradalih u saobraćajnim nesrećama. Sve to trebalo bi utvrditi na sudu, jer Hrvatska, pozivajući se na svoje zakonodavstvo, nije sudu priložila lične podatke i način stradanja navedenih žrtava, dok Srbija u svojoj kontratužbi navodi oko 7.000 srpskih žrtava, sa njihovim punim imenima i prezimenima – kaže izvor "Vesti".
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 03.01.)
