Suza za Momom Kaporom

0

Ovde su i neke njegove kolege sa akademije, čak i školski drugovi iz osnovne i srednje škole koji su nadahnuto govorili o najboljem piscu među slikarima i slikaru među piscima.
 

Organizatori i domaćini programa priređenog u kafe-knjižari "Bubamara" potrudili su se da ovo veče bude po svemu izuzetno, baš onako kako veliki gospodin Momo Kapor i zaslužuje. Vojin Drenovac, predsednik
 

Živeo je za Beograd

O svom školskom drugu iz osnovne i srednje škole govorio je i čika Žanin, gospodin Laban, koji je s Kaporom delio klupu u 7. i 8. razredu.
– Upoznao sam Momu 1951. godine. Sticajem okolnosti, naš otac je bio premešten u Sarajevo, u kom smo počeli druženje koje je trajalo do kraja njegovog života… Moja majka nam je predavala istoriju i ruski, koji je on za godinu dana tako dobro savladao, da sam ga ja u čudu pitao kako je to moguće. "Hoću da čitam Ruse u originalu", govorio mi je tada… Zajedno smo krenuli i u Beograd, svako na svoj fakultet, diplomirali smo 1961. godine, kada su nas profesije razdvojile. Ja sam krenuo po svetu, a on je ostao zakleti Beograđanin. Živeo je u Beogradu i za Beograd, a Beograd je živeo u njemu.

 

SAK-a priredio je odličan kratki dokumentarni film o književniku i slikaru koji je prisutnima izmamio suze na licima, prikazan je i TV intervju, koji je pre nekoliko godina uradila Sanja Popov, takođe članica SAK-a. Delove iz Kaporovih knjiga kazivali su Vesna Zafirovski, Dragana Čupić, Jovan Čupić, Sanja Popov i Vojin Drenovac.

 

Govorili su o njegovoj prvoj samostalnoj izložbi slika u srpskoj prestonici, "Lament nad Beogradom", koja je održana tek 1992. godine, i delove iz besede Matije Bećkovića, izgovorene tim povodom.

O Momi Kaporu govorio je i njegov kolega umetnik, akademski slikar i pesnik iz Čikaga Sava Rakočević:

– Bio je čovek izuzetnog nadahnuća, zbog čijeg je odlaska srpska kultura danas u pomankanju. Otišli su mnogi ove godine svojim nebeskim stazama, da bi knjiga neba umnožila svoje strane. Moma Kapor je iz krajeva koji su uvek davali dobre ljude, on je pomagao i časopis "Zora", koji su pokrenuli Aleksa Šantić i Jovan Dučić. On će ostati trajno u kolektivnom sećanju svog naroda, jer misao koja osvetljava nikad ne umire. Nisu ga iskvarili životni putevi, svojim humorom je veselio svet i vedrinu i sa svoga prenosio na tuđa lica… Njegova ljudska vertikala nije se menjala nikad, uvek je stajala stameno i trajno. Zbog takvih ljudi, ljudi i žive… Ja znam da se smrti nije plašio. Naprotiv, on je žalio smrt, zato što nikada neće biti život. Otkinuto sve pada ka zemlji, samo je plamen ka nebu okrenut. Momo Kapor je plamen na nebu naše kulture i večno će trajati – rekao je Sava Rakočević.

U muzičkom delu programa nastupile su Vera Stefanović (violina) i Maria Bubanj (viola).

 

Na kraju se prepunom salom prolomio aplauz u znak poštovanja prema Momi Kaporu, ali i zahvalnosti organizatorima ove izuzetne večeri.
 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here